Ko će počistiti svemirski otpad?

Svemirski otpad čine svi komadi objekata koje je napravio čovek, a koji su ostali u svemiru, od najsitnijih delova do čitavih satelita koji više ne rade.

Oko Zemlje trenutno kruži oko 2000 aktivnih satelita i oko 3000 “mrtvih”. Oko 34.000 komada svemirskog otpada veće je od 10 centimetara, a manji se broje milionima. Zbog velike brzine u kretanju čak i oni mogu da nanesu štetu objektu sa kojim se sudare.

Pojedini objekti iz niske Zemljine orbite mogu da se vrate. Tačnije, mogu da uđu ponovo u atmosferu u kojoj će izgoreti. Međutim, oni koji se nalaze na visinama većim od 36.000 kilometara mogu stotinama pa i hiljadama godina ostati u svemiru ukoliko se ne pronađe neko do sada nepoznato rešenje.

Kako bi se rešio problem svemirskog otpada, Ujedinjene Nacije zahtevaju od svemirskih kompanija da uklone svoje objekte u roku od 25 godina nakon završetka misije, ali to još uvek nije moguće.

Naziv “Keslerov sindrom” vezuje se za ideju Nasinog naučnika Dejvida Keslera iz 1978. godine. On je tvrdio da previše otpada u svemiru može dovesti do lančane reakcije i da će sve više sudara stvarati sve veće količine smeća do tačke kada Zemljina orbita postane neupotrebljiva.

Svemirom trenutno luta oko 6000 tona otpada, a u martu ove godine međunarodni tim je u časopisu Science objavio rad u kom upozorava na rastući problem i poziva na sastavljanje pravno obavezujućeg sporazuma.

Tri meseca kasnije devetoro astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici moralo je da se sakrije u kapsulu za posadu jer se obližnji ruski satelit razbio na stotine komada.

Otpada ima i na Mesečevoj površini gde se nalaze različita vozila, sonde, ali i crtež Endija Vorhola, zlatna maslinova grana, tri loptice za golf, sokolovo pero, fotografija porodice astronauta Čarlsa Djuka koji je na Mesecu boravio 1972. godine.