- Admin
- March 10, 2025
- 11:38 am
Kraj 2024. i početak 2025. godine obeležavaju protesti širom zemlje koje su pokrenuli studenti. Vremenom oni dobijaju podršku poljoprivrednika, prosvetnih radnika, advokata, dramskih i drugih umetnika, zdravstvenih radnika, srednjoškolaca i svih drugih građana, ali studenti su i dalje prepoznati kao najveća snaga i nada borbe za pravedno i bolje društvo. U toj borbi uz njih stoje profesori i drugi članovi akademske zajednice, ali i univerziteti, Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, uprave fakulteta i naučni instituti. Otkriće, kao portal usmeren ka nauci i obrazovanju, pokreće upravo među članovima akademske zajednice anketu o tome kako oni vide studentske blokade i proteste.
dr Milena Srdić, vanredni profesor, Departman muzičke umetnosti, Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu
S obzirom na to da su studije umetnosti specifične, profesori u novonastaloj situaciji imaju svojevrsnu prednost jer su grupe studenata male i sama priroda odnosa i saradnje je prilično prisna.
Veoma je važno istaći da je dekanski kolegijum i nastavno naučno i umetničko veće jednoglasno uz studente od prvog dana. To ih sigurno čini sigurnijim.
Demokratska svest studenata u ovom trenutku je na visokom nivou. Trenutak je takav da mi učimo od njih i pratimo njihove korake. Za akademsku zajednicu u celini ključna je sloboda mišljenja, uvažavanje različitih stavova, a u cilju ostvarivanja potencijala za formiranje progresivne akademske zajednice,
Bilo koja obrazovna ustanova mora da obezbedi trajnost saznajnog procesa u širem smislu. Šta to znači? Van učionica i mimo prenošenja znanja i veština, komunikološko-sociološki aspekt procesa obrazovanja je odgovornost svakog pedagoga.
Obrazovanje u korenu svoje reči ima reč “obraz” a to samo po sebi implicira moral i hrabrost. Ličnim primerom, profesionalnom etikom, kompeticijama, “obrazom”, promišljanjem i saradnjom koja mora da bude jedino i samo dobronamerna, nadamo se formiranju intelekutalaca boljih od nas. Čini mi se da smo u ovom trenutku to i postigli.
Kroz istoriju je jasno vidljivo koliki uticaj na društvo u celini imaju momenti kada se akadameska zajednica udruži i od sebe da glas. Danas, studenti su uspeli da mirnim načinom dopru do širih društvenih slojeva. Korak po korak, pažljivo oragnizovani i sa mudro osmišljenim aktivnostima.
Vidimo da se narod budi, da podrška raste iz dana u dan. Sa druge strane, vidimo i sve čvršće pokušaje sabotaže, ali to samo ukazuje na činjenicu da jesmo u pravu i da su argumentovani zahtevi neoborivi. Koliko god da blokade potraju, sigurno je sa su se promene već dogodile.
prof. dr Ljubica Oparnica, redovni profesor, Katedra za matematiku i metodiku nastave matematike, Pedagoški fakultet u Somboru, Univerzitet u Novom Sadz
Na mom fakultetu postigli smo da Nastavno-naučno veće donese odluku da podržava studente u blokadi i njihove zahteve, a potom i odluku da se nastava obustavlja do prekida blokada, kao da će se nakon blokada završiti semestar, a potom organizovati rokovi i da ćemo zajedno sa studentima naći najbolji model da nadoknadimo propušteno i završimo školsku godinu.
Za društvo u celini, pa tako i za akademsku zajednicu, važno je da zakon važi za svakoga, da je sistem pravedan, da se korupcija kažnjava strogo i da postoji odgovornost za zločine i kršenje zakona, za svakoga.
Ako studentski zahtevi ne bi bili ispunjeni, što ja u ovom trenutku ne mogu ni da zamislim, to bi značilo da smo kao društvo još jednom poraženi i da će nas bukvalno pojesti mrak. U tom slučaju pobedili bi nepravda, neznanje, korupcija, nasilje, a obrazovanje i nauka bi ubrzo postali kavzi, kao što smo videli da je počelo da se dešava.
Ali to se neće dogoditi, uskoro će krivci za zločine biti procesuirani, a naše društvo će sa ovom omladinom krenuti zdravim putem.
Fakulteti su mesta gde se razmenjuju mišljenja, testiraju hipoteze i dokazuju tvrdnje. Razvija se i neguje kritičko mišljenje. Bez obzira koju nauku učite, tvrdnje su uvek bazirne na naučnim metodama. Ne možete paušalnim tvrdnjama stvoriti kredibilan rezultat. To se nauči na fakultetu, čak i ako se ne završi.
Kada se pobune studenti koji su simbol pameti, u ovolikom broju i ovako ozbiljno kao u našem slučaju, to nam govori da je kriza u društvu duboka, da smo na dnu i da i dalje kopamo ka dole. Moto pobune je “Sve mora da stane”. Da bismo krenuli u stvaranje zdravog društva, sve prvo mora da stane, jer trenutno, ili da budem ipak potpuno precizna, jer je do juče sve išlo u pogrešnom smeru. Studentska pobuna zaustavlja društveno popradanje i zato je toliko važna.
Ćutanje je krivo za sve što se ovom društvu dešava. Ćutanje kao odraz straha, kao odraz oportunizma, kao odraz konformizma, kao odraz nedostatka empatije i koje vremenom dovodi kod osoba koje ćute do gubitka ljudskosti, slobode u smislu slobodnog društvengo života i angažovanja, što kulminira autocenzurom i realnim gubitkom slobode prikrivenim ličnim materijalnim blagostanjem i profesionalnom ostvarenošću koja je, razume se, privid jer je nemoguća ako postoje zabranjene teme i nedodirljivi pojedinci.
Čini mi se da kroz svoje plenume studenti uvode duge diskusije i dijalog u odlučivanje i da je upravo to (tako jednostavno, zar ne) tajni sastojak, to nešto novo i drugačije što će doneti željene promene.
