Svaštaroid

Toranj sa kog Galilej nije bacao kugle

Zvonik katedrale u Pizi jedan je od najpoznatijih zvonika na svetu. Zbog velikog nagiba i činjenici da vekovima opstaje postao je poznat kao Krivi toranj u Pizi. Ali njegovoj popularnosti ne doprinose samo hiljade turista koje ga godišnje posete i fotografišu se pored njega, već i naučna legenda o čuvenom naučniku Galileu Galileju koji je navodno sa ovog tornja bacao kugle

Toranj visine 55,86 metara stoji pod nagibom od oko 4 stepena što je rezulatat nestabilne osnove i mekanog tla na kom je građen. Njegova izgradnja je trajala gotovo dva veka, a počeo je da tone 1178. godine kada se došlo do drugog sprata. Kako se gradnja približvala kraju, stanje je bilo sve gore a graditelji su bezuspešno pokušavali da građevinu isprave različitim metodama. Tako, na primer sedmi sprat ima dve stepenice manje na severnoj strani.

ZAŠTITA TORNJA

Devedesetih godina prošlog veka zbog rizika od urušavanja toranj je bio zatvoren za javnost, a od tada su učinjeni brojni napori da se očuva pa je, između ostalog, dodato oko 870 tona olova kako bi se sprečio pad. Godine 2008. je objavljeno da je toranj prvi put u istoriji prestao da se pomera i da će verovatno ostati na svom mestu naredna dva veka. Krajem prošle godine objavljeno je još optimističnih vesti kada su istraživanja pokazala da je stanje tornja bolje od očekivanog i da se za 21 godinu uspravio oko 4 centimetra. 

Katedrala i toranj u Pizi, foto: Wikimedia commons

Region Pize su u 13. veku pogodila najmanje četiri snažna zemljotresa, a toranj je uprkos njima opsta. Nova istraživanja pokazuju da bi upravo mekano tlo koje je uzrok njegove nakrivljenosti, moglo da pruža zaštitu i sprečava rušenje u slučaju zemljotresa. 

Toranj se zajedno sa katedralom i susednom krstionicom od 1987. godine nalazi na UNESCO listi kulturne baštine, a građen je u romaničkom stilu. Mada je ovaj u Pizi najpoznatiji na svetu, širom planete postoje desetine krivih tornjeva. Neki od njih se nalaze takođe u Italiji, a većim brojem krivih tornjeva mogu da se pohvale i Holandija, Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. I Beograd ima svoj krivi toranj, odnosno zvonik Crkve Svetog Antuna Padovanskog, koji je završen 1962. godine kada je i uočen njegov neobičan položaj.

GALILEJ PROTIV ARISTOTELA

Krivi toranj u Pizi navodno je bio mesto na kom je Galileo Galilej između 1589. i 1592. izveo čuveni eksperiment u kom je bacio dve olovne kugle različite mase i pokazao da će istovremeno pasti na zemlju. Ovaj događaj se pominje u Galilejevoj biografiji koju je napisao njegov učenik i sekretar Vinćenco Vivijani, a današnji istoričari ukazuju da sam Galilej nije ostavio nikakav zapis koji bi to potvrdio i da je najverovatnije reč o misaonom eksperimentu. 

Eksperiment koji pokazuje da objekti različitih masa imaju jednako ubrzanja opovrgava Aristotelovu teoriju gravitacije prema kojoj je brzina proporcionalna masi, a još u 6. veku je viznatijski filozof Jovan Filoponus tvrdio da Aristotel nije u pravu. Još najmanje dva italijanska mislioca su ovu tezu eksperimentalno opovrgla pre Galileja, a samo nekoliko godina pre njega holandski fizičari i matematičari Simon Stevin i Jan Kornets de Grut bacali su olovne kulge različitih masa sa Tornja u Delftu. Verziju eksperimenta koji se pripisuje Galileju izveo je i američki astronaut Dejvid Skot na Mesecu 1971. godine kada je istovremeno ispustio čekić i pero.