Može li život nastati iz neživog?

Kako se pojavljuju crvi u mesu, miševi u žitu ili žabe tokom poplave? Danas je poznato da su za to odgovorni različiti procesi ali sve do druge polovine 19. veka vladalo je uverenje da se ovi živi organizmi mogu stvoriti sami od sebe u neživoj materiji ako su stečeni potrebni uslovi. Naime, hipoteza o spontanoj generaciji bila je prihvaćena vekovima, a za njen nastanak bio je najzaslužniji starogrčki filozof Aristotel koji je tvrdio da organizmi ne moraju da nastanu iz drugih organizama.

Na prelazu sa 16. u 17. vek u naučnoj zajednici počinje prvi put da se vodi ozbiljna polemika na ovu temu. Tada nastaje i čuvena izreka “Omne vivum ex vivo” (Sve živo je nastalo iz živog) za koju je zaslužan engleski lekar i fiziolog Vilijam Harvi, a njegov savremenik i kolega iz Italije Frančesko Redi izvodi veoma značajan eksperiment. U svetu u kome nije bilo moguće upoznati svet mikroorganizama veliku zagonetku su predstavljali crvi koji se pojavljuju u pokvarenom mesu.

Ljudi su se pitali pod kojim uslovima crvi nastaju iz nežive materije, a Redi je primetio da se to dešava kada su muve u blizini. Da bi proverio da li su one odgovorne stavio je meso u tri posude. Prvu je ostavio otvorenu, drugu je pokrio da ne ulaze muve, a treću pokrio gazom tako da u nju može da prodre vazduh ali da ostane zaštićena od muva. Crvi su se stvorili samo u prvoj posudi koja je bila dostupna muvama čime je dokazao da je njihovo prisustvo neophodan uslov. Tačnije, u nju su muve polagale jajašca iz kojih su se razvijali crvi i nije bilo reči o njihovom spontanom nastanku iz nežive materije.

ČORBA PUNA MIKROBA

Bilo je i onih koji su eksperimentima želeli da dokažu da je spontano nastajanje moguće pa je tako engleski prirodnjak i sveštenik Džon Nidem 1750. godine izveo svoj eksperiment. Kuvao je buljon u kom je bilo materije biljnog i životinjskog porekla i znao je da kuvanje može da uništi mikroorganizme, odnosno animalkule kako su ih tada zvali. Zatvorio je posude i posle nekoliko dana primetio da se buljon zamutio čime je navodno dokazao da su u njemu nastali sićušni organizmi.

Danas se pretpostavlja da buljon verovatno nije bio dovoljno kuvan, a eksperiment je izazvao negodovanje i mnogih Nidemovih savremenika među kojima je i francuski mislilac Volter. Sa druge strane, u to vreme nije bila neobična pretpostavka ni da u mutnoj vodi nastaju punoglavci a kamoli mikroorganizmi. Među brojnim neobičnim verovanjima bilo je i ono iza kog je stajao hemičar Žan Baptist van Helmont koji je tvrdio da škoprija može da nastane tako što se napravi šupljina u cigli u koju se stavi bosiljak i poklopi drugom ciglom a zatim ostavi na suncu nekoliko dana.

Hipotezu o spontanoj generaciji konačno je pobio Luj Paster 1859. godine na poziv Pariske akademije nauka koja je čak ponudila vrednu nagradu onome ko reši viševekovni problem. Za potrebe jednog od eksperimenata Paster je dizajnirao specijalno laboratorijsko posuđe sa vratovima savijenim tako da vaduh može da uđe, ali da mikrobi ostanu zarobljeni u krivinama. U njima je podgrevao buljon u kom nakon zagrevanja nije mogao da uoči mikroorganizme. Sa druge strane, kada se vrat posude slomi oni su kontaminirali buljon. Tako je dokazao da ne nastaju spontano već dospevaju iz spoljne sredine. Paster je tvrdio da “život je klica, a klica je život”, a dokazao je i da “žive klice”, odnosno mikroorganizmi uzrokuju infekcije. Takvo mišljenje je postojalo i ranije ali nije bilo dokazano, a vladalo je i pogrešno uverenje da bolesti nastaju usled mistične “mijazme” odnono zaprljanog vazduha. Dvadesetdve godine nakon Pasterovog pobijanja teze o spontanoj generaciji, otac bakteriologije Robert Koh predstaviće tehniku za izolovanje bakterija.