- Jovana Nikolić
- August 1, 2023
- 4:10 pm
U najnovijem filmu Grete Gervig, “Barbi”, koji je očekivano postao veliki hit, englesko-francuska glumica Ema Maki glumi Barbi koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku. Mada se u filmu pojavljuje još nekoliko Barbi nobelovki, upravo ova je privukla najveću pažnju pubilike. Možda je razlog i to što su prestižnu nagradu za ovu naučnu oblast u stvarnom svetu, koji je daleko od Barbilenda, dobile samo četiri žene. Poređenja radi, istu nagradu je do danas dobilo 217 muškaraca.
Kompanija Matel nikada nije napravila lutku nobelovku, ali je 2018. godine na svoj zvanični Tviter nalog postavila sliku Barbike u belom mantilu sa mikroskopom u ruci uz prateći tekst da je na taj dan 1903. godine prva žena u istoriji dobila Nobelovu nagradu. I to baš za fiziku. Reč je, naravno, o Mariji Kiri koja je zajedno sa Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom nagrađena za rad istraživanja fenomena zračenja.
Prošlo je čak 60 godina dok nije sledeća žena ovenčana nagradom za fiziku. To je američka fizičarka nemačkog porekla Marija Gepert-Majer koja je bila deo projekta Menhetn, a nagrađena je za otkrića koja se tiču strukture nuklearne ljuske.
Nakon više od pola veka, 2018. godine među istraživačima nagrađenim za dostignuća u oblasti fizike, našla se ponovo i jedna žena, Kanađanka Dona Strikland. Te godine nagrada je dodeljena za “revolucionarne pronalaske u oblasti laserske fizike”. Četvrta žena je prestižno priznanje dobila 2020. godine za otkriće supermasivnog kompaktnog objekta u centru naše galaksije, a njeno ime je Andrea Gez i profesorka je na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.
U osamdeset sedmoj epizodi Eureke, emitovanoj u oktobru 2021. godine dr Marija Mitrović Dankulov iz Instituta za fiziku u Beogradu rekla je da uzroke za mali broj nobelovki treba tražiti mnogo pre te stepenice u naučnoj karijeri na kojoj se dobija najprestižnija nagrada. “Prirodne nauke upisuje približno jednak broj devojaka i momaka. Ali kako se penjemo stepenicu po stepenicu više, sve je manje žena”, kaže dr Mitrović Dankulov i podseća da na nagradu utiče položaj u timu i mogućnost da se bavi interesantnim temama. “Zbog tako ranog osipanja, nažalost, nekako je i očekivano da bude manje nagrađenih žena. Ali ne baš ovoliko koliko se to dešava u fizici”, rekla je u emisiji Eureka dr Marija Mitrović Dankulov.
Od 1901. do 2022. godine Nobelovu nagradu je ukupno dobilo 60 žena. Jednoj među njima, Mariji Kiri, pošlo je za rukom da nagradu dobije dva puta (1903. za fiziku i 1911. za hemiju). Nagradu za hemiju je dobilo 8 žena, a za fiziologiju ili medicinu njih 12. Laureatkinje su najbrojnije u oblastima književnost (17) i mir (18).
Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade, Malala Jusufzai, koja je te 2014. godine kada joj je dodeljeno priznanje imala 17 godina, nedavno se tokom aktuelne Barbi euforije slikala u kutiji najpoznatije lutke. Na slici je i njen suprug, a opisu na društvenim mrežama mlada aktivistkinja je napisala “Ova Barbi ima Nobelovu nagradu. On je samo Ken”, aludirajući na citate iz filma.
Za Malalu Jusufzai se zaista može reći da je Barbi. Rođena je 1997. godine u Pakistanu. Kada je islamski talibanski pokret zauzeo njen rodni region Svat, spalio je sve ženske škole. Hrabra devojčica je vodila dnevnik u kom je opisivala šta se dešavalo. Godine 2012. Talibani su joj pucali u glavu i prinuđena je da azil potraži u Engleskoj. Nakon dve godine Nobelovu nagradu je dobila za “borbu protiv supresije dece i mladih i za borbu za pravo sve dece na obrazovanje”.
Barbi lutka decenijama šalje poruku deci, a naročito devojčicama, da mogu biti šta god požele. Jedan od načina je i kroz Barbike različitih zanimanja od doktorke do astronautkinje. Prvo Barbikino zanimanje bilo je modna dizajnerka, zatim je imala tradiconalno “ženska”: medicinska sestra, balerina, stjuardesa. Četiri godine od pojavljivanja prve Barbi lutke, tačnije 1963. godine pojavljuju se Barbi koja je diplomirala i “devojka sa karijerom” (doduše u modnoj industriji). Dve godine nakon leta Valentine Terješkove u svemir pojavljuje se i Barbi astronautkinja. Devojčice su već jako dugo maštale o putovanjima u svemir, a sada im je i njihova omiljena lutka poručivala da to nije nemoguće.
Sedamdesetih godina Barbi je hirurg i sportiskinja u brojnim disciplinama, a osamdesetih je veterinarka, pilot, rok zvezda i ponovo astronautkinja. Naredne decenije odlazi u mornaricu, postaje direktorka, reperka, policajka, vatrogasac, zubarka, igra fudbal, košarku i vozi formulu. U 21. veku Barbi je više puta imala naučnu karijeru, a poslednjih godina kompanija Matel Osmog marta koristi priliku da poruči da su STEM discipline (nauka, tehnologija, inženjerstvo, medicina) za devojčice podjednako koliko i za dečake. Kako zvaničnici kompanije navode, u ovim oblastima žene čine manje od trećine istraživača pa im je cilj da pokrenu važne promene predstavljajući lutke sa likom liderki u ovim disciplinama.
Ove godine, među počadnim modelima Barbi lutaka našla se i jedina aktivna astronautkinja Evropske svemirske agencije, Samanta Kristoforeti iz Italije. Svoju lutku je dobila i nemačka mikrobiološkinja i istraživačica mora, Antje Boecijus koja proučava uticaj klimatskih promena na biodiverzitet Arktičkog okeana, sarađuje sa umetnicima i dobitnica je nagrada za naučnu komunikaciju. Povodom Dana žena Matel je napravio i lutku po uzoru na astrofizičarku Megi Aderin-Pokok, jednu od voditeljki Bi-Bi-Sijevog programa The Sky at Night. S obzirom da ova naučnica radi na Džejms Veb teleskopu, njena Barbi ima teleskop i haljinu sa zvezdicama.