- Jovana Nikolić
- July 28, 2023
- 1:16 pm
“Arheolozi u poslednje vreme postaju sve više zainteresovani za neke savremene probleme čovečanstva. Neki od njih su problemi životne sredine, klimatske promene, izumiranje divljih vrsta. Oni jesu kulminirali u poslednjih stotinak godina i postajemo ih sve više svesni, ali čovek je započeo da pritiska prirodu i da utiče na nju mnogo mnogo ranije. Hiljadama godina unazad.”, kaže dr Sonja Vuković, rukovodilac projketa ARCHAEOWILD
Projekat, koji je započet 2022. godine, ima za cilj da pruži razumevanje istorije sukoba ljudi i i divljeg sveta na području Centralnog Balkana u holocenu. Ovo je pionirski poduhvat s obzirom da su se istraživači uglavnom ovim pitanjem bavili ispitujući dalju prošlost, odnosno plesitocen, dok je u proučavanju holocena više pažnje poklonjeno proučavaju domaćih životinja i biljaka. Projekat se finansira u okviru programa Ideje Fonda za nauku Republike Srbije, a članice tima, dr Sonja Vuković, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i dr Teodora Mladenović, istraživač saradnik, govorile su za stodrugu epizodu Eureke.
Zašto ste odlučili da se u svom istraživanju bavite proučavanjem prošlosti ljudi i divljeg sveta i zašto baš u holocenu?
dr Sonja Vuković: Arheologija je zaista divna disciplina zato što ima jak interdisciplinarni potencijal. Mi pozajmljujemo znanja iz različitih nauka i primenjujemo ih u našim istraživanjima. U okviru same arheologije postoje različite specijalnosti koje zavise pre svega od materijala koji analizirate a koji potiče sa arheoloških iskopavanja. Na ovim lokalitetima nailazimo na ostatke različitih predmeta koje je čovek koristio u svakodnevnom životu, ostatke hrane, ljudi. Mi se bavimo bioarheologijom, a to je disciplina koja proučava organske ostatke sa arheoloških lokaliteta. U okviru bioarheologije postoje discipline kao što su biofizička antropologija koja se bavi ostacima ljudi, arheozoologija koja se bavi proučavanjem ljudsko-životinjskih odnosa u prošlosti i arheobotanika.
Mi smo arheozoološkinje. U okviru arheozoologije postoji širok dijapazon tema i većina istraživanja kada je proučavanje holocenske prošlosti u pitanju, a holocen počinje pre oko 11.000 godina, bila je fokusirana na odnose ljudi i domaćih životinja. Od momenta kada je čovek pripitomio životinje na arheološkim lokalitetima dominiraju njihovi ostaci što je u potpunosti logično i očekivano jer kada proučavamo arheološke lokalitete nailazimo na ostatke ljudskog đubreta. Ostacima divljih životinja nije posvećena dovoljna pažnja. Govorim o periodima od neolita.
Ja sam za potrebe svoje doktorske disertacije analizirala životinjske kosti sa prostora rimskog amfiteatra u Viminacijumu. To je mesto gde su se održvale galdijatorske borbe i borbe između različitih divljih zveri i različite predstave. Pokušavala sam da razumem šta predstavljaju ostaci divljih životinja koje nalazim tu i shavtila sam koliko je ta tema odnosa ljudi i divljeg sveta u istorijskim periodima jako slabo je zastupljena.
Činjenica da interakcija ljudi i divljeg sveta na našim prostorima nije sistematski ispitana kao i da razumevanje tih odnosa može da doprinese razumevanju savremenih problema životne sredine, motivisalo me je da napišem predlog ovog projekta.
Kako teku istraživanja?
dr Teodora Mladenović: U okviru glavne teme bavimo se manjim temama. U toku je rekonstrukcija vremenske i prostorne distribucije životinjskih i biljnih vrsta centralnog Balkana. Pokušaćemo da odredimo vreme i uzrok izlovljavanja krupnih sisara i da odredimo kada su neke egzotične vrste uvedene i odakle su došle. Bavimo se paleobiologijom divljih sisara, pre svega medveda i jelena. Pokušačemo da razumemo ekonomske, društvene i simboličke aspekte interakcije ljudi i divljeg sveta. Radimo to u okviru nekoliko paketa pa se neko bavi arheozoologijom, neko arheobotanikom, imamo paket za datovanje nalaza, za dnk analize, i za analize ikonografije na predstavama i spomenicima. U timu je osmoro ljudi.
dr Sonja Vuković: Tim je specifičan po tome što je izuzetno mlad i ja sam ponosna na to. Kada nam je odobren projekat, imali smo samo dva malo iskusnija istraživača i šest studenata doktorskih studija koji su već bili etablirani u oblastima kojima s ebave. U međuvremenu, tokom realizacije prve godine projekta, od njih šestoro, troje je odbranilo svoje doktorske disertacije.
Moram da primetim da osim što je mlad, ovo nije ni veliki tim s obzirom na broj tema kojima se bavite. Da li mladi imaju želju da se bave arheologijom?
dr Teodora Mladenović: Ljudi su zainteresovani za proučvanje prošlosti i imaju želju da napreduju u načnoj karijeri i u drugim aspektima bavljenja arheologijom. Mislim da postoji perspektiva i da sad tek kreću različiti projekti koji pružaju mogućnosti mladim istraživačima da se na njima zaposle.
Kako izgleda rad na projektu?
dr Teodora Mladenović: Tokom ove prve godine smo oformili bazu podataka gde smo unosili podatke zastupljenosti divljih životinja na arheološkim nalazištima. Cilj je da na osnovu toga napravimo vremensku i prostornu distribuciju svih tih vrsta na našim prostorima. Radićemo i analizu životinjskih ostataka sa nekih novih nalazišta sa kojih ne postoje analize iz istorijskih perioda. Ja trenutno radim jedno srednjovekovno nalazište. Analizirala sam i ostatke evropskog divljeg magarca. Prikupjamo i mere divljeg govečeta jer ispitujemo kako su se kroz vreme menjale.
dr Sonja Vuković: Postoji i paket arheobotanika gde se sakupljaju podaci o ostacima biljnih vrsta. Ti su podaci iz objavljenih radova u poslednjih 50, 60 godina. Takođe u okviru tog paketa se radi na prikupjanju uzoraka drveta sa dva arheološka lokaliteta, Viminacijum i srednjovekovni lokalitet Rudnik. Naš treći paket se bavi analizama drevne DNK i stabilnih izotopa ugljenika i azota divljih životinja.
Ostalo nam je da uzorkujemo vimnacijumske zveri. To će biti studija slučaja. Na osnovu analize stabilnih izotopa ugljenika i azota ćemo proučavati obrasce ishrane tih životinja. Probaćemo da utvrdimo da li je čovek uticao na ishtanu tih zveri, da li su čuvane u zatočeništvu pre predstava u amfiteatru ili između predstava. Poznato je da su Rimmlajni medvede koristili u zabavnim tačkama i naravno da je bilo neophodno u međuvremenu i da ih hrane.
Imamo i paket koji se bavi radiokarbonskim datovanjem. Kao što sakupljamo uzorke kostiju za analize stabilnih izotopa i genetičke analize, tako sakupljamo uzorke kostiju za datovanje. Datovaćemo leoparda iz Viminacijuma, najmlađe primerke divljeg govečeta i evropskog divljeg magarca. To su izuzetno retke vrste krupnih sisara koje su globalno izumrle u holocenu a ne krajem ledenog doba kada je izumrla većina krupnih sisara već kada je klima bila mnogo blaža.
Možete li sa nama da podelite neke zanimljivosti o viminacijumskom leopardu?
dr Sonja Vuković: Leopard je jedan od najuzbudljivijih nalaza kojim se bavimo na našem projektu. Gornji deo prednje noge je pronađen nedaleko od viminacijumskog teatra u jednom kontekstu, odnosno aheološkoj celini u kojoj je pronađeno još puno ostataka divljih životinja, jelena i medveda. Pronađena je i donja vilica leoparda ispod tribina amfiteatra.
Zašto nam je ovaj nalaz uzbudljiv? Zbog činjenice da se radi o egzotičnoj krupnoj mački koja ne živi više na našim prostorima. Leopardi jesu živeli na prostoru Evrope ali su izumrli krajem ledenog doba. Kada je u pitanju rimski period, ostaci leoparda, osim na Viminacijumu, prnađeni su samo u Rimu nedaleko od Koloseuma. I to svega nekoliko kostiju. Do pronalaska viminacijumskog leoparda smatralo se da su se u amfiteatrima rimske provincije (delovi rimskog carstva koji se ne odnose na Italiju) održavali spektakli samo sa životinjama koje su bile lokalno dostupne.
Ovo je jedini nalaz krupne mačke u rimskim provincijama. Mi smo uzorkovali koste ove dve, pretpostavljamo dve različite jedinke leoparda, za genetičke analize koje sprovodimo u jednoj labarotiriji Univerziteta u Varšavi. Cilj je da se utvrdi kojoj podvrsti je pripadao leopard. Ukoliko utvridmo, moći ćemo da utvrdimo poreklo ove životinje i odakle su došli u Viminacijum. To je važno za razumevanje trgovine u rimskom svetu. Sa druge strane to će btii prvo genetičko istraživanje na arheološkim uzorcima leoparda uopšte u svetu koje bi ttebalo da doprinese očuvanje ove vrste koja se smatra ranjivom u savremenom društvu.
Istražujete i evropskog divljeg magarca i divlje goveče?
dr Teodora Mladenović: Malo je ostataka evropskog divljeg magarca pronađeno, generalno u Evropi. Mi smo analizirali ostatke sa lokaliteta Ludaš kod Subotice. Poslednji nalaz ove vrste kod nas je iz kasnog neolita dok se smatra da je vrsta izumrla u gvozdenom doba i da je u Aziji bila poslednja jedinka.
Što se tiče divljeg govečeta, ostaci su znatno češći i ono je predak današnjem domaćem govečetu. Poslednja jedinka je uginula početkom 17. veka u Poljskoj dok podaci kod nas pokazuju da je do smanjenja u populaciji došlo negde pre oko 6000 godina i da su samo neke populacije preživele do 9. i 12. veka nove ere u okolini Đerdapske klisure.
Izdvojili smo te najmlađe primerke da datujemo i shvatimo kada su zvanično nestali sa našeg podrućja. Takođe ostvarili smo saradnju sa genetičarima iz Zagreba i radićemo DNK analizu divljeg govečeta da utvrdimo koje su populacije naseljeavale naš prostor.
Da li su izumiranju doprineli ljudi?
dr Sonja Vuković: Pre holocena, u pleistocenu, veliki broj životinja na svetu je izumro. Postoji mnogo radova koji se bave uzrocima izlovljavanja tih životinja. Postoje neke hipoteze koje ukazuje na antropogene uzroke, da je čovek izlovljavanjem ili indirketno uticao na njihovo nestajanje. Postoji i pretpostavka da je usled klimatskih katastrrofa ili različitih promena klime došlo do izumiranja. A postoje i pretpostavke koje ih kombinuju.
Kada je u pitanju holocen, kojim se mi bavimo, situacija je specifična zato što je klima bla manje-više slična kao danas i nije bilo drastičnih klimatskih promena kao krajem pleistocena. Logično, ako danas pogledamo uništavnaje divljeg sveta i vrste koje izumiru pred našim očima i predikcije šta će se desiti, to je zaista zastrašujuće. Znamo da čovek utiče i da je glavni agens kada je u pitanju savremeno izumiranje, a tako je bilo i tokom čitave holocenske istorije.
Koje još životinje proučavate?
dr Sonja Vuković: Možda se i najviše bavimo jelenom i mrkim medvedom. To su vrste životinja koje su autohtone na našim područjima tokom čitavog holocena i koje i dan danas naseljavaju područje Srbije. Tokom realizacije našeg projekta najveći broj uzoraka za genetičke analize upravo smo uzeli iz kostiju jelena i medveda. Želimo da proverimo da li je došlo tokom različitih perioda u holocenu do promena u populacijama ovih životinja i ako jeste, šta je uzrok tome, da li je čovek uticao.
A kada su izotopske analize u pitanju, pokušavamo da utvrdimo da li je bilo promena u ishrani jer znamo da ishrana divljih živoitnja zavisi od onoga što im je dostupno. Ako je došlo do tih promena, možemo da govorimo o uticaju čoveka na ekosistem. Ova kombinacija izotopskih i genetičkih analiza u razumevanju intenziteta pritiska čoveka na prirodu jeste nešto što pokušavamo prvi put da uradimo
Da li ste došli do nekog pozitvnog primera odnosa ljudi i divljeg sveta?
dr Sonja Vuković: Na prostoru Viminacijuma smo pronašli skelet orla, na prostoru legijskog logora. To je vojno utvrđenje gde je bila stacionirana rimska legija. Taj skelet je imao neke patološke promene na kostima i naš kolega Nemanja Marković iz Arheološkog instittua je pogledao kosti i pretpostavio da se radi o zaraslim prelomima. Urađen je radiološki snimak i ispostavilo se da je orao imao polomljena krila ali zarasli su prelomi. Tako da je neko vodio računa o tom orlu i pomogao mu.
Koje su lokacije najzanimljivije za vaš projekat?
dr Sonja Vuković: Ja bih izdvojila celu Đerdapsku klisuru gde postoje nalazišta od perioda ranog mezolita. Tu su naselja lovaca i sakupljača i ribolovaca koji su živeli do sredine neolita. Tu postoji veliki diverzitet divljih životinja a zanimljivo je da imamo lokalitet iz antike, odnosno rimskog perioda, koji je nekoliko hiljada godina mlađi od kulture Lepenskog vira. Takođe, postoji jedan lokalitet iz ranog srednjeg veka gde su otkriveni potencijalno najmlađi ostaci divljeg govećeta.
Šta očekujete od ovog projekta?
dr Sonja Vuković: Očekujem da se podigne svest o značaju proučavanja odnosa između ljudi i divljeg sveta u prošlosti za razumevanje savremenih problema. Smatrama da je arheologija veoma važna disciplina koju ne treba zanemariti kada su u pitanju brojni problemi. Nadam se da će se i više mladih istraživača zainteteresovati. Očekujem od članova istraživačkog tima da napišu po jedan projekat i ne mora da prođe ali to je iskustvo kroz koje treba svaki mlad istraživač da prođe i jednom će uspeti.
*Razgovor je vođen u emisiji Eureka na Radio Aparatu 30. marta 2023. godine.
