Činjenice o himalajskoj soli – nemojte traćiti novac

* Tekst koji sledi preuzet je sa bloga Skeptical Raptor i preveden na srpski jezik.

Nešto potpuno neuobičajeno – hajde da pričamo o činjenicama i mitovima o ružičastoj himalajskoj soli. Ovo bi mogao biti najkraći blog uz izjavu: „to je so“, praćeno ispuštanjem mikrofona (engl. mic drop).

Ipak, malo je komplikovanije od toga. Možda postoje razlozi da se ova so izbegava, pa ću pisati o svim činjenicama koje mogu da pronađem o himalajskoj soli. Spojler – zaista ne bi trebalo da trošite novac na nju.

ŠTA JE HIMALAJSKA SO?

Ovo je lako. Kao i većina soli koja se nalazi na kopnu, to nije ništa drugo do osušena morska so. To je jednostavno natrijum hlorid (NaCl) sa nečistoćama o kojima će biti više reči kasnije.

KAKO JE ONDA DOSPELA DO HIMALAJA?

Himalajska so se vadi iz planina Salt Range, južna ivica pojasa koji se savija i potiskuje ispod visoravni Pothohar južno od Himalaja u Pakistanu. Nekada, pre nekoliko stotina miliona godina, tokom edijakarijuma do ranog kambrijuma, ove planine su bile plitki delovi drevnog okeana. Kako su se planine uzdizale, voda je isparavala i ostavljala za sobom ogromne naslage soli.

Slabo plaćeni pakistanski rudari iskopavaju blokove soli koji se prodaju kao skupa so – to je samo uparena morska so. I čisto zbog marketinškog trika, himalajska so je 10-20% skuplja od obične soli.

ŠTA JE ČINI RUŽIČASTOM?

I ovo je nekako lako. Zamislite da je ružičasta boja uzrokovana gvožđe(III)-oksidom, poznatijim kao rđa. Tokom ovog perioda istorije Zemlje, naslage vezanog gvožđa su erodirale i oksid gvožđa se taložio u blizini razvijajućih naslaga soli.

Međutim, nije sva himalajska so ružičasta – varira od zelene do bele do raznih nijansi crvene u zavisnosti od toga koje zagađujuće supstance nalaze u soli. Ali većina popularnih vrsta ove soli skoro je uvek ružičasta. Ipak, činjenica je da himalajska so sadrži zagađujuće supstance, kao što su Fe, Mg i K, više nego što ih ima u kuhinjskoj soli. Sadrži i tragove drugih metala, kao što su Hg, As, Pb, U i Ta, iako u količinama koje se verovatno ne razlikuju od onih u tipičnoj morskoj soli.

KOJE SU ZDRAVSTVENE PREDNOSTI HIMALAJSKE SOLI?

Ovde nastupa pseudonauka, ali činjenice izlaze na videlo – himalajska so nema koristi po zdravlje. Možda ima drugačiji ukus, ali ukus je čisto subjektivan i često nije podržan dvostruko slepim testovima ukusa (prim. prev. – testovi gde ni onaj koji kuša niti onaj koji servira ne znaju o kojoj se namirnici radi).

Međutim, ne postoje medicinske prednosti himalajske soli zasnovane na dokazima u odnosu na bilo koju drugu dostupnu so. Pošto u himalajskoj soli ima manje joda, esencijalnog nutrijenta koji se često dodaje kuhinjskoj soli (ili se prirodno nalazi u nekim drugim izvorima soli), moglo bi se reći da je ova himalajska so manje korisna.

Većina pseudonaučnih tvrdnji zasnovana je na elementima u tragovima koji se nalaze u himalajskoj soli. Uštedevši mi vreme da zapravo gazim kroz gluposti, Harijer Hol (engl. Harriett Hall), na Science-Based Medicine, napisala je sve o ovim elementima u tragovima u himalajskoj soli:

„Ružičasta himalajska morska so se reklamira da sadrži „84 minerala u tragovima koji su korisni za organizam“. Naivni kupci pretpostavljaju da je više = bolje i da nam je potrebno više hranljivih supstanci u tragovima, tako da bi ta 84 minerala trebalo da učine ružičastu himalajsku so zdravijom od obične soli. Ta pretpostavka je potpuno pogrešna. Većina izvora navodi daleko manje minerala i elemenata u tragovima u ljudskom telu, od 41 do 60, neki u količinama koje se jedva detektuju. A mnogi od tih 60 su toksični i radioaktivni – ne samo beskorisni za ljudsku fiziologiju, već i štetni. Radioaktivni elementi poput U mogu se otkriti u tragovima u ljudskom telu, ali ih treba smatrati kontaminantima, a ne korisnim nutrijentima. Vratila sam se korak nazad i pogledala spektralnu analizu. Lako je dostupna na internetu i čitanje ove analize je prosvetljujuće. Poznato je da samo 15 minerala igra važnu ulogu u biološkim procesima, a sedam drugih se smatra „verovatno esencijalnim, ali nije potvrđeno“. Po mom mišljenju, samo oko četvrtine minerala u himalajskoj ružičastoj soli su hranljive materije koje ljudsko telo može ili bi moglo da iskoristi. Ostale tri četvrtine nisu priznati kao hranljivi sastojci i bilo bi bolje bi klasifikovati ih kao zagađujuće supstance. Nemaju poznate koristi po zdravlje, a za mnoge od njih se zna da su štetne. Lista uključuje mnoge otrove poput Hg, As, Pb i Ta. Uključuje radioaktivne elemente: Ra, U, Po, Pu i mnoge druge. Radijacija izaziva rak, a čak i male količine su potencijalno štetne. Količine većine njih su navedene kao manje od određene količine, od <1 ppm do <0,001 ppm, što može značiti bilo šta. To bi moglo značiti da nisu prisutni u soli, ali hvalisanje da ima 84 minerala u ružičastoj himalajskoj morska so znači da kompanija tvrdi da su prisutni svih 84.

Harijet Hol

Drugim rečima, malo elemenata u tragovima je neophodno za ljudsku fiziologiju, a neki od njih su prilično opasni. Većinu ovih „elemenata u tragovima“ bolje je kategorisati kao „zagađujuće supstance“.

Možemo da zaključimo da himalajska so nema koristi u poređenju sa bilo kojom drugom solju. To je uglavnom NaCl, sa kontaminantima koji se mogu naći u bilo kojoj drugoj morskoj soli.
Džo Merkola (engl. Joe Mercola), pseudonaučni šarlatan, prodaje sopstvenu marku himalajske soli (opet, ne postavljam linkove do šarlatanskih sajtova), i tvrdi da so sadrži:

„..niz elemenata formira jedinjenje u kome je svaki molekul međusobno povezan. Povezanost omogućava da vibraciona komponenta od 84 elementa u tragovima prisutnih u svom prirodnom mineralnom obliku u soli bude u harmoniji jedni sa drugima i doprinosi sposobnosti promovisanja zdrave ravnoteže.“

Džo Merkola

Svete prazne reči, Betmene, ovo je dugačak niz reči koje zvuče naučno, a koje na kraju nisu ništa drugo do pseudonaučna glupost.

ŠTA JE SA LAMPAMA OD HIMALAJSKE SOLI?

Možda izgledaju kul, ali takođe nemaju nikakve prednosti. Oni neće proizvoditi magične jone koji će imati magični efekat na vaše telo. Ozbiljno, da postoji bilo kakav dokaz da ova lažna nauka funkcioniše, svaki lekar na svetu bi imao jednu od tih lampi u svojoj ordinaciji. Osim ordinacije Džoa Merkole, očigledno.

Štaviše, ove lampe mogu imati jedan veliki problem – vaši kućni ljubimci vole so, tako da bi mogli na kraju da ližu lampu do tačke u kojoj su im životi ugroženi, posebno ako nema dovoljno vode da bi uklonili so iz svojih tela.

Dakle, evo još činjenica o lampama od himalajske soli — one nemaju nikakve koristi i mogu imati rizik za vaše kućne ljubimce.

REZIME

Malo je činjenica zasnovanih na dokazima koje bi podržale bilo kakve zdravstvene prednosti himalajske soli. Verovatno zato što je to samo so, a kontaminanata ima nedovoljno da bi imali bilo kakav izražen fiziološki efekat.

Ako želite da potrošite više na ružičastu himalajsku so, samo napred. Možda mislite da vam se više sviđa ukus. Možda mislite da izgleda bolje.

Ali je pseudonaučno misliti da pruža bilo kakvu zdravstvenu korist u odnosu na ono što se dobija od obične morske soli.

——————–

* Tekst je prvobitno objavljen u časopisu Pozitron, broj 27