Gledanje zvezda nije samo lepo

“Teleskop Džejms Veb će moći da nam kaže da li na nekoj planeti postoje uslovi za život. To je fundamentalna stvar. On će moći da posmatra spektar atmosfere planete koja prolazi između nas i zvezde. Tražiće neki organski gas, na primer metan, ili vodu. “, kaže astronom dr Nenad Milovanović iz Astronomske opservatorije Beograd sa kojim smo razgovarali o novostima u proučavanju svemira koje su obeležele leto 2022. godine.

Ovog leta smo sa uzbuđenjem pratili fotografije koje je slao Džejms Veb teleskop. Zašto je ovaj teleskop revolucionaran?

Konačno je Džejms Veb poslat. Projektovanje tog teleskopa je počelo pre oko 20 godina. Planirano je da se pošalje pre nekoliko godina, ali u toj priči uvek se nešto odlaže jer bilo koji problem da postoji, mora da se pomeri. Krajem prošle godine je poslat i putovao je milion i po kilometara od Zemlje. Ako biste išli do Truske i vraćali se, išli biste četiri i po godine svakog dana. To je milion i po kilometara. Džejms Veb je 11. jula dao prve slike. Dok sam čekao, spremao sam neki sos za špagete i kada su pokazali fotografiju Big Field, u trenutku sam ispustio sos.

Zašto su važni svemirski teleskopi?

Kada sa Zemlje posmatrate nebo, možete manje-više da gledate u vidljivom delu spektra i u radio-delu. Atmosfera Zemlje sprečava da gledate u ostalim delovima spektra i zbog toga je najbolje da se teleskopi grade ili na planinama (Havajima, Andima…) ili da se šalju u svemir. I ako skupite 10 milijardi dolara, vi ćete to i da učinite. Na ovom projektu je radilo nekoliko hiljada naučnika, tehničara i drugih profesija. On ne radio kao Habl u vidljivom, već u delu spektra koji je blizu našem ali koji ne vidimo. Kao kada u filmovima stave one naočare da bi posmatrali noću, tako i ovaj teleskop radi. Slike koje smo videli su snimane u tom delu spektra i prerađene su da bismo mogli da vidimo.

Džejms Veb može da vidi mnogo dalje u prošlost. Znamo da je univerzum nastao pre oko 14 milijardi godina i da se širi. Preko slike Big Field, Džejms Veb je uspeo da snimi galaksije koje su nastale nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska. I tu se pojavio veliki problem. Teorija nam pokazuje da galaksije ne bi trebalo u to vreme da se stvore. Naravno, odmah su se pojavile lažne vesti da je Džejms Veb pokazao da nije bilo Velikog praska.

S obzirom da se bavi pitanjima koja nas sve zanimaju, da li još negde ima života i kako je sve počelo, ne može da ne budi svačiju radoznalost.

Tek je počeo sa radom. Zvaničan rok koliko bi trebalo da radije dve godine, u najboljem slučaju 5, a kako je krenulo izgleda da će da radi i više. Svemirski teleskop Habl od 1990. godine još uvek radi. Njegova prednost je što je blizu planete i ako se nešto pokvari možete da sredite, a Džejms Veb je toliko daleko da morate da napravite da bude savršen. I do sada nije imao nikakvu grešku što je u suštini veliki uspeh nas samih – ljudi. Našeg znanja. Nije to važno samo za nas naučnike. Svo to znanje koje su ljudi stekli dok su ga pravili preliće se na sve nas i stvari koje ćemo da koristimo u medicini, tehnologiji. Uvek je dobro ulagati u nauku. To se vrati neuporedivo više.

Poletanje Artemis I misije se već nekoliko puta odlaže. Zašto je ova misija važno i zašto je tako dugo čekamo?

Ljudi su poslednji put na Mesecu bili 1972. godine. Izgleda da ćemo ponovo da se spustimo. To je ogroman projekat, briokratija koja planira desetinama godina. Osim spuštanja ljudi na Mesec, cilj je, što je možda i važnije, građenje orbitalne stanice oko našeg satelita. Kao što se kreće Međunarodna svemirska stanica oko Zemlje, ona će se kretati oko Meseca i služiće za buduće misije. Idemo dalje! Zašto bismo se zaustavili na Mesecu? Idemo na Mars. Trebalo je da prva probna letelica bude lansirana pre nekoliko nedelja ali o toga se odustalo jer je postojao neki problem. Cilj te prve misije je da obiđe nekoliko puta oko Meseca i da se vrati nazad. Druga misija koja je planirana za sledeću godinu bi trebalo da pošalje ljude. Treća bi bila 2025. godina i ljudi bi proveli neko vreme na površini Meseca i izgradili platforme na koje bi buduće letelice sletale i puno drugih misija bez ljudi u kojima bi se sklapala stanica.

Zašto Mesec?

Najbliži nam je. Iskreno, najmanje košta. Ali, to bi bila i odskočna daska za dalje osvajanje planeta u našem sistemu. Postoje i drugi razlozi. Tamo se nalazi neka vrsta helijuma koja bi bila korisna za fuzione procese, odnosno stvaranje električne energije principom fuzije. Sa druge strane, na površini Meseca će moći da se vrše biološki eksperimenti, istraživanja novih lekova.

Naziv ove misije insipirisan je Artemidom, po čijem su bratu Apolonu prethodne misije dobile ime. NASA je obećala da će konačno poslati ženu na Mesec.

Fenomenalno je to što će poslati prvu ženu i prvog Afroamerikanca na Mesec. Treba da shvatimo da smo svi isti i to baš nauka pokazuje.

Govorimo o Nasi, ali treba napomenuti da su uključene i druge svemirske agencije.

Naravno, ovo nije projekat samo Sjedinjenih Američkih Država. Tu su i ESA, Kanada, japanska svemirska agenicja, Izrael, Italija, Australija, Brazil, Kenija. Učestvuje više od 20 zemalja. Malo je i problematično zašto da se naziva po bogovima koji su ipak iz zapadne kulture. U astronomiji nove planete koje se otkrivaju dobijaju imena inspirisana mitovima i nekih drugih naroda.

Sada nas i kineska svemirska agencija svojim misijama podseća na neke njihove legende koje su vezane za Mesec.

Kina postaje velika slila u istraživanju svemira. Oni su izgradili najveći radio-teleskop. Ulažu u te stvari, a statusni simbol jedne zemlje je da pošaljete letelicu. Nije samo Kina, tu je Indija.

Prethodnih dana smo pratili šta će uraditi letelica Dart letelica i ona je uspela da udari u asteroid. Šta se tačno desilo?

Mogu da kažem da imamo jedan problem manje. U narednih 100 godina Zemlju neće pogoditi asteroid koji će uništiti sve na njoj. Ne samo što se u velikim projektima prate asteroidi i pokazuje se da se Zemlja neće sa njima sresti, već je sada uspelo da sonda udari u asteroid i malo promeni njegovu putanju. Letelica koja je udarila je mase oko 500 kilograma i veličine male prostorije, a ovaj dvojni asteroid je desetinama puta teži. Njegov prečnik je 160 metara što nije tako mnogo. Onaj koji je napravio totalni haos bio je prečnika oko 10 kilometara. Međutim, naučnici su hteli to da pokušaju. U Holivudu su aktuelni filmovi o udarima asteroida i kraju civilizacije. Iskreno, mislim da je to pokrenulo vlasti da obrate pažnju.

Više od 20 teleskopa na našoj planeti prati asteroid i proračunavaju se putanje, da li će taj udar da je promeni. Teorija kaže da hoće. To su fundamentalne stvari od kojih zavisi civilizacija. Pandemija i klimatske promene su strašne ali to nije kraj civilizacije. Kada bi veći asteroid udario u našu planetu, to bi bio kraj.

Narednih godina će biti praćeno i izbliza šta se dogodilo?

I ova misija ima malu letelicu koju su pravile kolege iz Italije, i ona je sve to snimala. Sa planete Zemlje ne možete teleskopima baš dobro da snimiti tako da će ona dati proračune, snimke kratera i ostalo. Asteroidi su interesantni i zato što bismo možda mogli da ih približimo Zemlji i kopamo rude. Polako se grade stanice oko Meseca, Mask planira da šalje ljude na Mars, i sve ide ka tome da postajemo civilizacija koja konačno kreće u svemir.

Ali, šta ako počnemo i tamo da uništavamo?

Naravno da hoćemo, to nam je genetski. Sećam se kad sam kao mlad čitao Klarka, tu je bilo optimizma da je svaka napredna civilizacija dobra. Ja ne vidim da su Evropljani kada su osvajali Inke bili dobri.

Kažete da vam često ljudi postavljaju pitanje zašto se bavite svemirom kada imamo toliko problema na Zemlji?

To je već društveno-politička priča kako mi kao ljudi reagujemo na nauku. Ali mislim da kao vrsta genetski duboko u sebi imamo neki poriv da se krećemo napred. Kao ajkula koja ne može da živi ako se ne kreće kroz vodu. Duboko verujem da društva , grupe, ljudi koji su statični i konzervativni, u principu nestaju. One grupe ljudi koje idu napred, daju kreativnost i slobodu u mišljenju i istraživanju, pokazuje se da najbolje rade. Kao vrsta smo uspeli ne zato što smo stalno bili u rat nego zato što ćeš kada neko od tvojih prijatelja padne da mu pomogneš. Možda jedino nauka i kultura imaju u sebi toleranciju i slobodu mišljenja. Mogu da kažem da živimo na planeti koja je ravna ploča ali treba dokazati. I ta sloboda koju imaš da možeš da imaš bilo koju ideju ali da je relana čini nešto zbog čega je nauka jedina uspela. Nauka u suštini radi, hteli mi to da priznamo ili ne.

Ali, zašto svemir?

To je prva stvar koju je čovek video a nije znao šta je. Znao je šta je drvo, drugi čovek, ali nije znao šta je grom, šta su zvezde. Kada pogledate zvezde, osećate se fenomenalno. Osećate da niste centar sveta i da problemi koje imaš jesu tebi važni ali ne našoj vrsti. Osećaš i neku potrebu da tamo odemo. To je taj poriv za kretanjem napred. Činimo dosta loših koraka, ali sam optimista da ćemo pomoću tehnologije i nauke dati neke odgovore na ozbiljne probleme. Sumnjam da ćete molitvom sprečiti da asteroid udari u Zemlju.

Dakle sprečavamo katastrofe, bavimo se fundamentalnim pitanjima o poreklu univerzuma, ali i mnoge stvari na Zemlji ne bismo imali da neki ljudi nisu putovali u svemir.

Pričali smo o Džejms Vebu i koliko košta. Kada pravite takvu stvar, vi smišljate nove tehnologije i pristupe. To se sve preliva i mi praktično koristimo. Gledanje zvezda nije samo lepo i ne postajemo od toga samo bolji ljudi, nego ima praktične strane. Ako uložite u nauku određen novac, neće nam se vratiti za tri nedelje. Vratiće se za 5, 10, 20 godina. Morate da mislite na duže staze.