Saznanja

Ko se boji mikrotalasne još?

Mikrotalasne rerne su u širokoj upotrebi u domaćinstvima oko pola veka, ali o njima još uvek kruže neke zablude.

Hrana pripremljena ili podgrejana u mikrotalasnoj rerni nije kancerogena, ima istu nutritivnu vrednost kao ona iz obične rerne, a sam uređaj ne emituje spolja nikakvo zračenje.

Mikrotalasi su vrsta elektromagnetnog zračenja i to nejonizujućeg, kao i vidljiva svetlost ili signali naših radio i tv prijemnika. To znači da nema dovoljno energije da se elektroni izbace iz atoma pa ovo zračenje ne šteti našim ćelijama za razliku od jonizujućeg, kao što su rendgenski zraci.

Kada stavimo hranu u mikrotalasnu i uključimo je, električna energija se pomoću magentrona pretvara u mikrotalase koji čine da molekuli vode u hrani vibriraju. Tako se mikrotalasna energija pretvara u toplotnu a hrana zagreva. Ovaj proces je energetski efikasniji od pripreme u običnoj rerni jer je brži i zagreva se samo hrana a ne okolni prostor.

Foto: Pixabay

Do otkrića mikrotalasne rerne je došlo slućajno 1945. dok je američki samouki inženjer Persi Spenser eksperimentisao sa megnetronomom koji se koristio za radare. U džepu je imao čokoladu koja se istopila nakon što je uređaj uključen, pa je Spenser dobio ideju da bi na ovaj način mogla da se priprema hrana.

Prva hrana na kojoj je Spenser svesno isprobao kako bi buduća rerna mogla da radi bile su kokice.

Prva mikrotalasna rerna je napravljena 1947. godine, a bila je teška čak 340 kilograma i koristila je tri puta više energije od današnjih