Otkada je u septembru 2021. godine novosnovana biotehnološka kompanija Colossal Biosciences objavila je da je prikupila 15 miliona dolara za projekat oživljavanja mamuta, ova vest ne prestaje da intrigira javnost. Vratila nas je i ne tako novim pitanjima da li možemo da oživimo izumrle vrste i što je možda još važnije, da li treba to raditi.
Najavljeni projekat bi trebalo da predvodi profesor genetike na Harvardu, Džordž Čerč koji ne bi doslovno vratio mamute već je planirano da se primenom CRISPR-Cas9 tehnologije modifikuje embrion azijskog slona tako da genom bude sličan njegovom srodniku, runastom mamutu. Cilj je da prvi mladunci ovog hibridnog stvorenja, takozvanog mamofanta, budu rođeni u narednih šest godina što predstavlja velike izazove ne samo zbog „prozivodnje“ embriona već više zbog njegovog uzgoja za koji bi bila neohodna veštačka materica. Jedan od razloga je to što su azijski slonovi ugroženi pa ne bi bilo poželjno da ove životinje preuzimaju ulogu surogat majke. Istraživački tim već ima određenog iskustva sa veštačkom matericom miševa, ali još uvek nisu uspeli da na ovaj način prođu kroz čitav period razvoja embriona do rođenja mladunčeta.
Čerč je sa svojim timom 2015. godine uspešno kopirao pojedine gene runastog mamuta iz zamrznutog fosila u genom azijskog slona, ali izazov se ne sastoji samo u stvaranju hibridnih ćelija već i tkiva, pa i čitavog embriona. Ako se na ovaj način dobija hibridna vrsta, zašto se čitav projekat naziva oživljavanjem mamuta? Odgovor leži u krajnjem cilju čitavog poduhvata, a to je da ovako dobijena životinja ima osobine mamuta jer se pretpostavlja da su upravo one bile ključne za ekosistem u kom je živeo. Naime, azijski slon nema dlaku niti sloj masnoće koji služi kao termoizolacija pa ne bi mogao da naseli Arktik. Procenjuje sa da je potrebno izvršiti oko 50 promena u genomu azijskog slona kako bi živeo u ovim hladnim predelima u kojim njegovog izumrlog rođaka nema oko 4000 godina.
U vreme dok su mamuti hodali severom ekosistem je bio sličan tundrama i tajgama, tlo je prekrivala trava, a prema nekim procenama ukupna masa životinja i biljaka bila je oko 100 puta veća nego danas. Bez ovih džinovskih surlaša Arktikom su zavladali grmlje i mahovina, a jedan od razloga može biti upravo izumiranje mamuta, kao i to što su ove predele napustile neke životinjske vrste poput antilopa i bizona.
Pristalice vraćanja mamuta, ili makar njemu sličnih životinja, tvrde da bi to uticalo na vraćanje starog ekosistema što bi za posledicu imalo sprečavanje ili ublažavanje nekih od posledica klimatskih promena. Na primer, pretpostavlja se da su velike životinje svojim ponašanjem pomagale da hladnoća dospe dublje u zemlju. Nasuprot tome, sadašnji porast temperature dovodi do topljenja permafrosta, odnosno trajno zaleđenog tla, pri čemu se u atmosferu oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte.
Ipak, ostaje pitanje da li bi se hibridne životinje koje Čurč planira da stvori zaista ponašale kao mamuti i kakav bi uticaj imale na ekosistem
Kao argument zašto mamute treba oživeti najčešće se navodi da bi to moglo da pomogne borbi protiv klimatskih promena tako što bi njihovo prisustvo pomoglo uspostavljanju nekadašnjeg ekosistema i zadržavanju permafrosta. Međutim, kiritičari ovakve ideje se pitaju koliko je jedinki potrebno da bi to takvog rezultata došlo, a samim tim i koliko godina treba čekati da se u laboratoriji „proizvede“ čitava zajednica mamuta. Jedan od onih koji se sa ovom idejom ne slažu, Kristofer Preston, profesor etike životne sredine i filozofije na Univerzitetu u Montani tvrdi da su potrebne decenije da bi se odgajilo stado dovoljno veliko da dovede do vidljive promene.
Sa druge strane, kako Preston tvrdi, postoje izvesniji načini borbe protiv klimatskih promena u koje je možda racionalnije uložiti toliki novac. Sa druge strane Bet Šapiro, profesorka evolucione molekularne biologije sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu i autorka knjige „Kako klonirati mamuta?“ smatra da bi ulaganje u ovaj projekat dovelo do razvoja tehnologija koje mogu da pomognu postojećim vrstama da se prilagode klimatskim promenama. Prema njenim rečima životinje ne mogu uvek prirodno da evoluiraju toliko brzo koliko se njihova staništa menjaju.
Ipak, ostaje pitanje da li bi se hibridne životinje koje Čurč planira da stvori zaista ponašale kao mamuti, kakav uticaj bi imale na ekosistem, pa i na stanovništvo koje sada naseljava ove oblasti, a upitno je i kolika bi bila stvarna korist iz ugla borbe protiv klimatskih promena ako imamo u vidu da se u ovom trenutku suočavamo sa većim pretnjama na koje je potrebno hitno reagovati. U svakom slučaju treba imati u vidu da u mamutima kao rešenju ne govore samo istraživači sa Harvarda i da ideja nije sasvim nova već su joj samo uložena sredstva dala medijsku pažnju.
Naime, slične zamisli već decenijama gaji i ruski naučnik Sergej Zimov, geofizičar koji se specijalizovao za arktičku i subarktičku ekologiju i jedan je od osnivača Pleistocenskog parka. Njegova hipoteza je da je prekomerni lov na velike biljojede doveo tokom pleistocena do nestanka pašnjačkog-stepskog ekosistema u Sibiru, a u svojim javnim nastupima često govori i o ulozi permafrosta u kruženju ugljenika.
Park koji je osnovao 1988. u blizini Severnoistočne naučne stanice, okruženje je u kom on testira svoju pretpostavku tako što odgaja travanjake i pašnjake dokazujući da su oni mogli da opstanu da nije bilo tako intenzivnog lova. Kako bi se ekosistem vratio u pređašnje stanje, prema Zimovljevom mišljenju u Sibir treba vratiti velike biljojede pa tako uzgaja irvase, losove, bizone. Mada nema ambicije da oživi mamute, smatra da predeli ne bi bitno izmenili izgled da ove životinje nisu izumrle.
Trenutno u naučnoj zajednici ne postoji slaganje oko pitanja da li su mamuti izumrli zato što su ih ljudi lovili do istrebljenja. Ima istraživača koji misle da se to dogodilo zato što im je uništeno stanište tokom poslednjeg ledenog doba, ali i oni se slažu da deo odgovornosti leži u ljudskim aktivnostima
