Njihovo veličanstvo

Zbog svog uspravnog i elegantnog držanja, visine koju nijedna vrsta pingvina ne može da dosegne, podignute glave, ali i lepote kojom kao da se ponose, dobili su naziv carski pingvini. NJihovo carstvo nalazi se između šezdeset šestog i sedamdeset sedmog stepena geografske širine, na Antarktiku i pluta morem. Sami ga nikada ne bi napustili, ali se ipak desi da poneki pingvin zaluta van ovih granica, ali i da bude odveden u zatočeništvo u kome život može biti prijatniji, ali ne tako carski.

April. Na Antarktiku će uskoro nastupiti zima. Nepregledna kolona ovih ptica dostojanstveno hoda i dok žuti ukrasi oko ušiju i sjaj raskošnog perja odaju utisak carske povorke, iza površnosti izgleda krije se jedan mučenički život. Kolona odraslih pingvina, starijih od tri godine, krenula je na dug put prema dubokoj unutrašnjosti ledene ploče na kojoj će izleći svoja jaja. Treba preći ponekad i sto kilometara, krećući se po ledu uz vetrove i nanose, kako bi se pronašlo idealno mesto za mladunce, zaklonjeno ledenim grebenom od vetra, ali daleko od mora i hrane. Hod pingvina nije tako brz, a kada ih umor sustigne, potrbuške klize po ledu kao niz tobogan i dok bi gledaocu video klipova moglo delovati kao da se igraju ili zabavljaju, oni u stvari pokušavaju da olakšaju koliko je moguće ovo teško putovanje ka produženju vrste.

Jedina su vrsta pingvina koja se razmnožava tokom antarktičke zime i verovatno jedine životinje koje mladunce gaje u tako surovim uslovima, kakvih nema ni na jednom drugu kraju planete, na temperaturi koja može dostići i -90 stepeni Celzijusa. Ova žrtva nije uzaludna. NJihovo mladunče treba da stane na svoje noge i osamostali se do početka leta kada će život biti značajno lakši. Kada kolonija, u kojoj može biti i do hiljadu jedinki, stigne na odredište, nastupa period udvaranja za koje nema mnogo vremena. Jedni drugima se klanjaju glavama kao na kakvom carskom balu, a nakon odabira partnera ostaju sa njim čitave sezone, što se u životinjskom svetu smatra vernošću i odanošću premda će najverovatnije sledeće godine mladunče dobiti sa nekim drugim.

Početkom zime ženka izleže jaje, po pravilu uvek jedno i u odnosu na veličinu majke veoma malo. Nakon dugog marša, meseci provedenih bez hrane i porođaja, majka je iscrpela sve svoje zalihe energije i ukoliko odmah ne krene po hranu neće preživeti. Ova ptica bez gnezda kojoj je led jedina podloga, jaje mora da prebaci ocu. Ali, veoma pažljivo. Polako ispušta jaje na led i nežno ga gura prema mužjaku pazeći na svaki pokret. Ovo čine sve majke u koloniji gotovo u isto vreme, pa potresno izgledaju prizori sa mnoštvom slupanih jaja koja su u istom trenutku zaleđena, a život iz njih jnestaje. Ona koja imaju sreću da prežive preuzima mužjak, jedan među najboljim očevima u životinjskom svetu, i smešta ga pod svoju kožu, u neku vrstu torbe, prekrivenu perjem gde će mu biti toplo.

Jaje će dva meseca biti zaštićeno od zime dok otac balansira na vrhovima svojih stopala kako bi ga sačuvao. Majka u grupi drugih ženki to vreme provodi na putu ka moru, a zatim roneći u potrazi za hranom koju čine ribe, lignje, ali i plankton kril iako njegovo ime znači ”hrana kitova”. Mada joj krila ne mogu pomoći dok putuje kopnom jer ne može da poleti, pod vodom su dragocena i služe kao vesla. Ovi izvrsni ronioci pod vodom mogu ostati i do 20 minuta i mogu dostići velike dubine, čak i do 500 metara. Majke se konačno nalaze u carstvu hrane, užurbano plivaju i trude se da što veće zalihe hrane sakupe u svoj stomak gde će ih sačuvati i za mladunce. Međutim, treba biti oprezan i čuvati se jedinih predatora koji mogu ubiti odraslog carskog pingvina – orke i morskog leoparda.

Za to vreme očevi su pripijeni jedni uz druge kako bi sačuvali toplotu, ali ipak paze da se ne dodirnu radi bolje izolacije. Zima je i nedeljama vlada potpuni mrak. Vetrovi dostižu brzinu od čak 144 kilometara na čas, temperatura je ekstremno niska, pa se grupa očeva ponaša kao jedan ogroman organizam kako bi preživela. Pingivini na krajevima su izloženiji vetru pa postepeno zamenjuju mesta tako da niko ne ostaje sve vreme na vetrometini već povremeno prelazi u sredinu. Sve se to dešava jako sporo, energija je dragocena, hladno je a očevi mesecima nisu jeli. Nepažljivom posmatraču može delovati kao da ova dva meseca provode gotovo nepomično pognute glave kao da se mole nekom božanstvu leda da zima bude što blaža. Međutim, oni ovako čuvaju energiju spavajući i do 20 sati dnevno.

Nakon dva meseca mladunče izlazi iz jajeta, ali to donosi dodatne izazove za ovog požrtvovanog oca. Epizoda sa jajetom je uspešno završena, ali njegovo mladunče je još uvek ugroženo, a samo 20 odsto mladunaca preživi prvu godinu života. Pretnju predstavljaju ptice koje mogu da ga pojedu, ali i glad. Majka se sa hranom još uvek nije vratila pa je potrebna prva pomoć. Mužjak carskog pingvina u svom jednjaku stvara supstancu sličnu surutki, koja se može nazvati i ptičjim mlekom, i njom hrani mladunče. Međutim, ukoliko majka ne stigne za nekoliko dana, teško da će preživeti.

Avgust je i grupa majki stiže na odredište. Povratak je veoma bučan, sa mnoštvom različitih glasova i zvukova pa izgleda kao da se čitava kolonija raduje ponovnom susretu. U stvari, carski pingvini jedni druge identifikuju pomoću karakterističnih zvukova i na ovaj način majka pronalazi bez greške svoju porodicu. Konačno su na okupu i ovo je jedan od retkih radosnih trenutaka u njihovom carskom životu. Uskoro će otac morati da krene u lov na hranu i tako će se roditelji smenjivati još nekoliko puta sve dok mladunci ne budu mogli da ostanu sami, ali združeni u grupu koja se naziva i jaslicama.

Povratak majki ne znači uvek radost. Mnogi očevi nisu mogli da izdrže glad pa su krenuli prema moru ranije ostavivši svoje mladunce koji samoću nisu preživeli. Sa druge strane, neki od očeva koji su ostali nisu mogli da odbrane svoje mladunče od predatora, pa ih majka pronalazi usamljene i u svom očajanju pokušava da ukrade tuđe mladunče. Nakon nekoliko smena, roditelji zajedno odlaze prema moru i ostavljaju grupu od nekoliko hiljada mladunaca da se skupljeni štite i greju čekajući hranu.

Decembar je. Na Antarktiku je leto, temperature su značajno blaže, a mladunci već imaju svoje perje, koje je sivo za razliku od belog perja odraslih i sve spretnije hodaju. Led se topi, ploča na kojoj su rođeni puca pa je voda nadomak krila. Sada čitava porodica može da pliva u potrazi za hranom i mnogo lakše ode do otvorenog mora gde će biti sve dok ne dođe vreme za novi marš ka mestu za stvaranje potomstva. Svake godine ciklus se ponavlja. Na osnovu dužine dana pingvini procenjuju kada je pravo vreme da krenu na put, pronalaze partnere, izležu jaja, razdvajaju se, ponovo sastaju, a veći deo godine provode putujući između mladunaca i hrane. Carevi koji se žrtvuju ovako žive vekovima. Ali, dokle će njihovo carstvo trajati?

Prema podacima iz 2009. godine, u to vreme je postojalo 595.000 odraslih jedinki u 46 kolonija. Uprkos ovom prilično velikom broju, istraživanje objavljeno u junu ove godine u časopisu Biological Conservation, koje je sproveo Woods Hole Oceanographic Institution, upozorava da se carski pingvin mora proglastiti ugroženom vrstom kako bi opstao. Bez morskog leda nema ni razmonožavnja, a još uvek nije sasvim jasno kako bi izgledale selidbe i da li bi bez teškoća ove ptice uspele da pronađu nova staništa. Usled klimatskih promena, otapanja leda, ali i ribolova, prema matematičkom modelu ovog istraživanja do kraja veka populacija bi mogla da se smanji čak za 99 odsto, pa istraživači upozoravaju da je ovim pticama, prirodno prepupštenim samim sebi, neophodna pomoć koju za početak može da obezbedi formalno mesto na listi ugroženih.

——————–

* Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Elementarijum 2017. godine