Posmatrati svet iz više uglova

“Kvalitet informacija kojima raspolažemo se uzgaja tako što uzgajamo medijsku kulturu. Vrlo je nezgodno preporučiti nekom pouzdan izvor informacija koji je 100% verodostojan i koji nikada neće napraviti grešku. Umesto toga bitno je motivisati medijsko opismenjavanje i podsticati ljude da razvijaju medijsku kulturu praćenja šta koji medij objavljuje i na koji način se odnosi prema određenim temama”, kaže za Otkriće Bojan Džodan, osnivač sajta Paralaksa i autor istoimene knjige.

Zašto Paralaksa?

Zamislite da postoje kratke priče koje nam govore o nauci na takav način da to menja naš pogled na svet i doprinosi razumevanju stvarnosti u kojoj živimo. Upravo to je bila ideja iza prvih priča koje sam pisao pa sam naziv pozajmio od optičkog fenomena – paralaksa je pomeranja posmatranog objekta u odnosu na pozadinu kada ga posmatramo iz različitih uglova.

A zašto si odlučio da pokreneš Paralaksu?

Paralaksa je došla kao odgovor, sa jedne strane, na tabloidizaciju i senzacionalizam u medijima, a sa druge strane na elitizam u koji nauka lako zaluta. To traženje balansa u želji da se bitne priče ispričaju na što kvalitetniji način i što većoj publici ostala je glavna misija Paralakse.

I vrlo brzo se pokazalo da na društvenim mrežama postoji interesovanje za ovakve teme?

Stranica na Fejsbuku je rasla vrlo brzo i sakupila u rekordnom roku prvih 10.000 pratilaca, a trenutno ima više od 30.000 pratilaca. To je pokazatelj da je ovakav sadržaj u deficitu i da teme iz nauke mogu biti vrlo interesantne ako se prezentuju na dobar način.

Kako bi ocenio odnos medija prema nauci?

Generalno stanje u medijima je prilično loše, a onda pogotovo kada se, i ako se, uopšte dođe do naučnih tema. Ipak, iz godine u godinu situacija se popravlja. Tako postoji dosta svetlih primera koji na kvalitetan način obrađuju naučne teme. Bitno je da se u uređivačkoj politici medija razume da naučne teme nisu dosadne teme koje je teško razumeti, kao i da razvoj nauke utiče na kompletno društvo. Mediji koji nemaju stalne naučne novinare bi mogli bar da imaju konsultante kako bi teme iz nauke bile obrađene na što pristupačniji i kvalitetniji način.

Kako si odlučio da Paralaksa preraste u knjigu?

Ideja o knjizi se prirodno pojavila posle nekoliko godina pisanja, a posebno kada je izdavačka kuća Heliks pokazala interesovanje za objavljivanje knjige. Knjigu sam video i kao pečat na višegodišnje pisanje kratkih priča, a ona je tu i kao priznanje izdavačke kuće koja je inače poznata po objavljivanju kvalitetnih naučno popularnih knjiga. Pojavljivanje knjige je vrlo značilo Paralaksi jer je privuklo posebnu pažnju nove publike i medija koji su se posvetili Paralaksi intenzivnije nego u prethodnih nekoliko godina postojanja.

Da li knjiga i sajt imaju nekakve različite uloge?

Internet i društvene mreže nam omogućavaju da lako plasiramo sadržaj i povežemo se sa velikim brojem ljudi, ali knjige i dalje žive na svoj nezamenjiv način. Objavljivanjem knjige Paralaksa se rodila ponovno i počela da živi jednim drugim životom. U ideji da se pričaju lepe i važne priče dobro je iskoristiti sve moguće kanale i načine obraćanja, jer svaki od tih kanala ima svoje prednosti. Upravo to je razlog zbog koga sam nedavno pokrenuo i TikTok kanal paralaksa.blog koji se pokazao takođe kao vrlo efikasan način da se dođe do velike publike.

Koliko je naučnopopularna literatura važna u građenju naučne kulture?

Obično nismo blagonakloni prema društvenim mrežama upravo zbog kratke forme koja je površna. Iako je površnost opasna, osuđivanje društvenih mreža je vrlo pogrešno. Sa jedne strane malo šta se može uporediti sa pročitanom knjigom, ali i kratka forma se može kvalitetno iskoristiti da se prenesu neke osnovne informacije ili da se neko zainteresuje za neku temu. Nedavno sam snimio za Tiktok video o Goldbahovoj hipotezi koji je pogledalo oko 50.000 ljudi. Zar nije sjajno što je ta tema došla do tolikog broja ljudi? A opet i taj video, kao i svaki drugi koji snimam završio sam sa preporukom knjige iz koje se može više naučiti o toj temi, upravo jer se malo šta može porediti sa pročitanom knjigom.

Koje teme te najviše inspirišu?

Često me više od konkretne teme inspiriše neka određena situacija u društvu, medijima ili na društvenim mrežama, a u kojoj prepoznam nerazumevanje ili pogrešno shvatanje nekog fenomena. Takve sitacije obično odlučim da obradim kroz neku od priča iako se to ne može tako lako prepoznati iz same priče koja na taj način nastane.

Knjiga Paralaksa je već neko vreme među čitaocima i prvi utisci su sigurno došli do tebe. Kako ljudi reaguju i da li si saznao nešto novo o svojim čitaocima?

Reakcije su odlične, prvo izdanje knjige se vrlo brzo rasprodalo i trenutno je u prodaji drugo izdanje. Posebno mi je drago kada mi piše neko kome se svidela knjiga, a nije imao pre toga priliku da se sretne sa Paralaksom na društvenim mrežama. Knjiga se svidela i ljudima iz regiona, pa je izdavačka kuća Book&Zvook odlučila da objavi i audio verziju knjige koja bi trebalo da izađe na njihovoj aplikaciji u toku juna.

Paralaksa nas ne uvodi samo u svet nauke, već i religije i umetnosti?

Upravo tako, prva ideja jeste bila popularizacija nauke, ali u toj nameri je potrebno ostaviti širok pristup kako bi ta popularizacija bila smislena. Poenta popularizacije i jeste u činjenici da nauka ne utiče na razvoj samo tehnologije i znanja radi znanja, već da utiče na celokupno društvo i njegovu kulturu. Razumevanje širih potreba čoveka, ne samo potrebe za znanjem, već i lepotom i smislom, poziva nas da nauku mešamo na što smisleniji način i sa umetnošću i sa religijom jer je upravo nedostatak tog šireg pristupa razlog što nauka može postati odbojna.