Rođendan Čarlsa Darvina

Britanski prirodnjak koji je postavio temelje teoriji evolucije, Čarls Darvin rođen je 12. februara 1809. godine. Tim povodom u devedeset drugoj epizodi Eureke razgovarali smo o Darvinovom uticaju na nauku sa dr Mirkom Đorđevićem sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”.

U čemu se ogleda Darvinov značaj za nauku?

Darvin je rođen 1809. potiče iz jedne ugledne porodice lekara te mu je bilo namenjeno da i on krene na studije medicine. Međutim, on se tu nije mnogo proslavio i roditelji su ga poslali na Kembridž gde se najviše intersovao za prirodne nauke. Tokom studija će upoznati mnogo botaničara, entomologa i geologa koji če bitno uticati na njjegova znanja i kasniji život i otkrića, Nakon završtetka studija dobija poziva da učestvuje u jednom petogodišnjem putovanju brodom Bigl koje će dovesti do pojave Darvinovih ideja i promene razmišljanja koja je pretočio u knjigu “Postanak vrsta”.

Tokom njegovog studiranja, u prirodnoj nauci 19. veka, zadatak prirodopisaca bio je da otkriju mesta na kojima je bog stvorio određene vrste. Sa takvim načelima je i Darvin krenuo na putovanje. Međutim, on pronalazi puno fosila vrsta koje više ne postoje. Možda najznačajnije putovanje odnosno ruta koja je uticala na nejgova razmišljanja, bila su Galapagoska ostrva. To je arhipelag vulkanskih ostrva oko 1000 km udaljen od južnoameričkog kopna. Ostrva su nastala pre nekoliko miliona godina i naseljena su vrstama zeba koje su dosta podsećale na kopnene vrste ali je svaka zeba imala oblik i veličinu kljuna koja je bila prilagođena semenima bilja koja su postojala na tim ostrvima.

Darvinu je bilo čudno zašto bi bog na svakom ostrvu stvarao zebu koja je slična onima na kopnu ali ima različtii kljun u zavisnosti od semena koja se tu nalaze. Slao je uzorke ptica kolegama u Englesku i tako je gradio svoju reputaciju naučnika. Oni su došli do zaključka da svaka ta zeba nije posebna varijanta nego prava vrsta. To mu je bilo čudno i javljaju mu se ideje o procesu evolucije, o prirodnoj selekciji, o mehanizmima koji mogu da opišu kako se pojavljuju te osobine kojima su životinje adaptirane na mesto na kome žive.

I tako nastaje knjiga “O poreklu vrsta”?

Darvin po povratku sa putovanja koncipira prve ideje i 1844. godine je napisao zapis koji će kasnije postati ključan za knjigu. Onda pravi pauzi do 1859. kada objavljuje knjigu. Postavlja se pitanje zašto je čekao. Neki smatrraju da su te njegove ideje bile kontroverzne i da je hteo da se izgradi kao ime u nauci pre objavljivanja, a drugi da se bojao kako će kolege prihvatiti. Radilo se o delu koje je bilo kontroverzno i koje će promeniti dotadašnja razmišljanja u biološkim naukama a ispostavilo se da je uticalo i na druge nauke. Ko zna koliko bismo čekali da se nije pojavio Alfred Volas, naučnik koji se bavio istraživanjima u amazonskim šumama i došao do sličnih koncepcija i ideja kao Darvin i poslao mu pismo u kome ih predstavlja. To je Dravina prenulo jer se sve vreme odlaganja bojao da će neko predstaviti njegove ideje pre njega.

Knjiga izlazi 1859. godine, a prvi prevod na srpski jezik dobijamo 1878. što je vrlo brzo za to vreme. Ovo delo prevodi Milan Radovanović, a njgeov brat Aleksa prevodi delo, Ernesta Hekela, osnivača ekologije koji je pre Darvina pričao o poreklu čoveka.

Kako je javnost reagovala na knjigu “O poreklu vrsta”? Da li je zaista bilo burno ili su ideje koje su iznete u tom delu bile prirodan sled razvoja nauke?

Koliko je ta knjiga bila kontroverzna, govori podatak da je prvo izdanje od 1500 primeraka prodato istog dana. Mnoga znanja i primeri su postojali, ali Darvin je jedini koji je uspeo da koncipira to u jednu ideju. Njegove kolege su bile više teološki usmerene.

Darvin u ovoj knjizi ne dotiče čoveka i ne govori o njegovoj evoluciji. Ali imajući u vidu da je čovek biološki organizam nekako se pretpostavljalo da on nije kruna evolucije već da je evoluirao od zajedničkog pretka sa šimpanzama i unazad do prve ćelije. To se negde izvlačilo iz Postanka vrsta. Mnogi naučnici tog doba koji su podržavali Darvina su prihvatali teroiju evolucije sa naglaskom da njeni mehanizmi ne važe za čoveka, da je on odvojen,ili da je evoluirao pa mu je bog utisnuo dušu. Sve ukupno bez obzira na kontroverze koje je knjiga izazvala za to doba, Darvin je bio zadovoljan njom. Doprineo je da procesi evolucije postanu predmet intenzivnih naučnih istraživanja od tada do danas. Mnogi podaci novih metodologija i grana nauke koji nisu postojali, podržavaju koncepte koji su dati u Postanku vrsta.

Danas imamo nešto što se zove savremena teorija evolucije koja je kombinacija Darvinovih koncepata i genetike. Darvin recimo nije razumeo nasleđivanje, niti se naslleđivanje u to doba razumelo. Tek kasnije će naučnici uvideti da se Mendelova teorija nasleđivanja i genetika odlično uklapa i objašnjava Darvinovu teoriju evolucije. Danas imamo modernu sintezu koja spaja genetiku i evoluciju.

Sukob sa kreacionizmom i dalje postoji. A fosli dovode do pitanja ako je bog stvorio savršene organizme kojima želi dobro, zašto su neki izumrli?

Najveći problem je mešanje dva različita pogleda na svet. Jedan je mistični, relgiozni koji se zasniva na verovanjima a drugi je naučni koji se zasniva na analizama, sakupljanju podataka, proveri činjenica, menjaju. Potpuno su različite metodologije. Ne bave se jedna drugom. Danas kada imamo podelu na religiju i nauku ne znam zašto bismo se bavili jedni drugima. Mada je taj problem i danas aktuelan. U Srbiji smo imali pokušaje da se teorija evolucije izbaci iz izučavanja u udžbeničkoj literaturi u školama, a 2017. godine smo imali pokušaj da se ona izučava istovremeno sa kreacionističkim teorijama.

Kakvo je naše razumevanje teorije evolucije kada dolazimo u takve situacije u 21. veku?

Nijedan fenomen u biologiji se ne može bolje sagledati nego kada ga sagledavamo kroz prizmu evolucije. U mojoj generaciji je bio problem što su te lekcije iz evolucije bile na kraju godine u završnim razredima i to je nekako preskakano. Meni se čini da se sada kroz nove udžbenike ti koncepti proučavaju u svakoj godini srednje škole i da je to dobar način. Što se tiče popularizacije, ja znam da se moje kolege bave popularizacijom evolucione biologije i evoluciona škola je dosta jaka u Srbiji. Postojanje prevoda Postanka vrsta 1878. godine u Kneževini Srbiji govori o tome da je među našim stanovništvom postojao izvor literature o evoluciji.

U raspravama protivnici teorije evolucije ponekad kažu da je to samo teorija. Šta znači teorija?

Teorije su sažete konstrukcije koje se stalno proveravaju eksperimentalno. To nije nešto što je zacrtano. One se menjaju. Darvinova teroija evolucije je zajedno sa Mendelovim pravilima nasleđivanja formirana u jednu savremenu sintezu. To je nešto što se razvija. Nije dogmatski zacrtano u kamenu. Ali Darvinovi teorijski koncepti koji su proverljivi non-stop se potvrđuju.