Sa vodičem kroz Sunčev sistem

Knjiga je u Londonu objavljena prošle godine i dobila je pohvale u prestižnom naučnom časopisu Nature, dok ju je BBC Sky at Night proglasio najboljom knjigom o svemiru u 2019. godini. Ove godine knjigu je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Laguna, a nakon nje čitaoci zaljubljeni u svemir verovatno će želeti da čitaju još knjiga ovog autora. Podsetimo da je ovo prvo njegovo delo objavljeno kod nas iako je Merdin produktivan naučnopopularni pisac, koliko i autor stručnih knjiga i radova.

Profesor Merdin u nauci je najpoznatiji po otkriću do kog je 1971. godine došao sa svojom kolegenicom Luis Vebster iz Grinič observatorije utvrdivši da je objekat Labud X-1 crna rupa. Bio je ovo prvi objekat za koji je naučna zajednica prhvatila da ga klasifikuje kao crnu rupu. Pored naučnog rada, ovaj britanski astronom je čest gost na televiziji i radiju i piše za brojne časopise. Mada je penzionisan i dalje se veoma aktivno bavi i akademskim radom i popularizacijom nauke. Potpuno zasluženo, 2012. godine Međunarodna astronomska unija nazvala je jedan asterodi Merdin njemu u čast.

U svojoj knjizi “Tajni život planeta” Merdin nam opisuje Sunčev sistem, kome, kako on navodi, nema ekvivalentnog među 3800 poznatih zvezdanih sistema. Svako od poglavlja posvećeno je jednom nebeskom telu. Centralni fokus je na planetama, mada su svoja poglavlja dobili i pojedini sateliti i dve najpopularnije patuljaste planete, Cerera i Pluton. Za one koji se pitaju zašto Plutona više nema na spisku planeta, Merdin nudi objašnjenje pokušavajući da odgonente i zašto je ova odluka za koju je i sam glasao, dovela do tolikog negodovanja u široj nenaučnoj javnosti.

Merdin nijednog trenutka ne ispušta iz vida šta sve nebeska tela iz našeg zvezdanog sistema znače ljudima od njihovih naziva i mitologije do praćenja najnovijih otkrića. Zato u svakom od kratkih i sažetih poglavlja opisuje i osobine samog tela i istoriju upoznavanja čovečanstva sa njim. Pojedine epizode imaju gotovo književne opise poput one o monahu Đuzepeu Pjaciju i njegovom otkriću Cerere koje se odigralo prvog dana 19. veka. Ponekad Merdin iznenađuje brojem različitih informacija koje je smestio na mali broj strana ali ne nabacavši ih već uvek prateći nit priče taman onoliko dugo koliko je za prvo upoznavanje sa nebeskim telom potrebno. Kao što prava naučnopopularna literatura i treba da podstiče čitaoca, većinu tema započne tako da vam zagolica maštu da saznate još.

Kroz knjigu “Tajni život planeta” otkrivate daleke svetove, njihove osobine, sve one podatke o veličini, udaljenosti, atmosferi, površini, jezgu, ali često uz ilustrativne alegorije. Podsećate se letelica i rezultata da koje su došle u doba prvih svemirskih misija, ali saznajete i šta se dešava sa misijama koje su započete u veoma bliskoj prošlosti. Na kraju knjige Merdin nudi i interesantan i veoma sažet hronološki pregled istraživanja Sunčevog sistema od antike do danas. Eto prilike da se još jednom zamislite nad tim koliko se toga promenilo od Pitagorinih posmatranja Venere do nedavno poslatih misija na Mars, ali i koliko je toga u našoj radoznalosti i pitanjima koje nas navode da se zagledamo u nebo, večno.

Govoreći u Sunčevom sistemu, svakako Merdin ne ispušta iz vida ni našu sopstvenu planetu, prema kojoj svako ko se bavi svemirom gaji izuzetno poštovanje. Tako nas podseća na čuvenu fotografiju iz 1968. godine “Zemljin izlazak” i reči astronauta Džima Lavela da je Zemlja “nešto najlepše što je imalo da se vidi na čitavom nebu” i da “ljudi ovde ne shvataju šta imaju”. Kako bi se ovaj svet sačuvao u svojoj lepoti, Merdin podseća i na važnost rešavanja problema klimatskih promena kako naša planeta ne bi prošla kao susedna Venera.

Ukoliko ovog leta niste uspeli da odete na neko od putovanja koje ste želeli, dovoljna je Merdinova knjiga da vas povede kroz najčarobnije destinacije i probudi u vama divljenje prema načinu na koji je svemir sazdan, ali i prema svim onim ljudima koji vekovima dolaze do otkrića o svetovima koji kruže oko naše zvezde.