- Jovana Nikolić
- July 6, 2023
- 10:57 am
Deveti je april 1940. godine. Pedesetpetogodišnji Đerđ de Heveš se kopenhagenskim ulicama uobičajeno zaputio ka svom radnom mestu – laboratoriji na Institutu za teorijsku fiziku. Međutim, ovo nije dan kao i svaki drugi. Nacisti su ušli u Dansku i niko više nije bezbedan. Uz to, De Heveš je jevrejskog porekla i dobro zna kako su prošle njegove kolege u Nemačkoj.
Ustanova u kojoj radi je jedno od najvećih utočišta za naučnike u Evropi, zahvaljujući njenom osnivaču Nilsu Boru. De Heveš upravo njega zatiče na poslu, i to zabrinutog: naime, u njihovom posedstvu su dve zlatne medalje. Nije problem samo zlato, mada ono jeste stiglo iz Nemačke, što je iz perspektive tamošnjih vlasti veoma veliki prekršaj, već su u pitanju Nobelove nagrade, i to ne bilo čije.
Zovu se Maks fon Laue i Džejms Frank. Veliki nemački fizičari, ali u to vreme nekome prve asocijacije na njihova imena mogu biti i neposlušnost prvog i jevrejsko poreklo drugog. Laue je postao nobelovac 1919. godine kada je nagrađen za otkriće difrakcije X-zraka na kristalima, a zatim je isto priznanje šest godina kasnije dobio i Frank zajedno sa Gustavom Hercom za otkriće zakonitosti koje regulišu uticaj elektrona na atom. Nakon što je napustio Nemačku i poziciju direktora Instituta za eksperimentalnu fiziku Univerziteta u Getingenu u znak protesta zbog otpuštanja akademika u ranim godinama nacističke vlasti, Frank je neko vreme proveo na Borovom institutu, a zatim otišao u Ameriku. Oba fizičara su svoja priznanja poslala na čuvanje u Borov institut nakon što su nacističke vlasti zbog dodele Nobelove nagrade za mir piscu, novinaru i pacifisti Karlu fon Osjeckom zabranile građanima Nemačke da ova priznanja ubuduće prihvataju – ili da ih čuvaju.
Sa tim medaljama Nils Bor, jedan od najvećih fizičara svog vremena, više ne zna šta da radi. Nacisti svakog trenutka mogu doći na sama vrata institua. De Heveš predlaže da ih zakopaju. Međutim, Bor zna da je u ovoj ustanovi već urađeno mnogo toga što je protiv nacističkih pravila i plaši se da će vojnici čitavu zgradu preturiti i celo dvorište prekopati. Javlja se ideja: De Heveš je hemičar, zar ne bi mogao da preuzme ulogu dobrog čarobnjaka i nekakvom magijom učini da nagrade jednostavno nestanu?
„Dok su invazivne snage marširale ulicama Kopnehagena, bio sam zauzet rastvaranjem Laueove i Frankove medalje“, zapisaće kasnije u jednom autobiografskom eseju De Heveš. Treba imati u vidu da je zlato izuzetno stabilan element i da ga je teško rastvoriti. Tu može pomoći samo smeša hlorovodinične i azotne kiseline, takozvana carska voda (aqua regia).
Dok se De Heveš trudi da medalje nestanu u ovom rastvoru, Bor verovatno razmišlja kako je pre samo mesec dana i sam ostao bez svoje Nobelove nagrade. Doduše, svojevoljno. Nagrađen je 1922. godine za doprinose u istraživanju strukture atoma, a svoju medalju je prodao na aukciji kako bi prikupio novac za fondaciju Finnish Relief. U to vreme završio se Zimski rat koji je nekoliko meseci vođen između Finske i Sovjetskog saveza, a zbog kog je bivši američki predsednik Herbert Huver osnovao fondaciju koja pomaže finskim civilima. U isti fond otišao je i novac od prve projekcije filma Prohujalo sa vihorom. Ne zna se ime onoga nakon čije se ponude začulo „Prodato“, ali je anonimni kupac Borovu nagradu predao Danskom istorijskom muzeju gde se i danas čuva.
Medalje koje su dobili Laue i Frank takođe nisu bile izgubljene. Od njihovog rastvaranja 1940. do okupacije instituta prošlo je čak tri godine. De Heveš odlazi u Švedsku, i iste godine i sam dobija Nobelovu nagradu za hemiju zbog rada na razvoju radiofarmaceutika (markera koji se koriste u nuklearnoj medicini). Kada se posle rata vratio u svoju laboratoriju u Kopenhagenu, na jednoj polici je zatekao posudu sa narandžastom tečnošću. Nobelovo zlato Maksa fon Lauea i Džejmsa Franka ostalo je, u svom rastvorenom stanju, netaknuto. Nakon što je obrnuo proces, sirov materijal je poslao Švedskoj akademiji nauka, a Nobelova fondacija je kasnije izradila nove medalje od originalnog zlata i ponovo ih predala dvojici fizičara.
——————–
* Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Odiseja, 2019. godine
