- Jovana Nikolić
- February 2, 2025
- 3:38 pm
Kraj 2024. i početak 2025. godine obeležavaju protesti širom zemlje koje su pokrenuli studenti. Vremenom oni dobijaju podršku poljoprivrednika, prosvetnih radnika, advokata, dramskih i drugih umetnika, zdravstvenih radnika, srednjoškolaca i svih drugih građana, ali studenti su i dalje prepoznati kao najveća snaga i nada borbe za pravedno i bolje društvo. U toj borbi uz njih stoje profesori i drugi članovi akademske zajednice, ali i univerziteti, Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, uprave fakulteta i naučni instituti. Otkriće, kao portal usmeren ka nauci i obrazovanju, pokreće upravo među članovima akademske zajednice anketu o tome kako oni vide studentske blokade i proteste.
dr Tanja Krunić, viši naučni saradnik, Inovacioni centar, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu
Mi koji smo zaposleni na fakultetima i inovacionim centrima fakulteta smo u direktnom kontaktu sa studentima pa smo njihove proteste podržali izlazeći sa radnih mesta zajedno sa njima u terminima koje oni odrede.
Naučna zajednica je pokrenula pitanje unutar svojih krugova kakva naša podrška treba da bude. Do sada nismo došli do konačnog odgovora osim što svako od nas pojedinačno u skladu sa svojim uverenjima podržava ili ne.
Studenti su u opštu blokadu stupili iz dva razloga. Jedan je ubistvo 15 ljudi u Novom Sadu za koje niko nije odgovarao i koje je pod velom tajne. Shodno toj situaciji, studenti traže da se dokumentacija vezana za radove na objektu učini dostupnom javnosti i tužilaštvu i da institucije rade svoj posao. Drugi zahtev je da se nasilnici koji su tukli studente privedu pravdi.
Za nas koji živimo u ovom društvu je važno da sistem funkcionište, da institucije rade svoj posao, da odgovorni za zločine odgovoraju kako bismo se osećali sigurno u društvu u kome živimo.
Podrška studentima ne dolazi samo od profesora, već sa raznih strana. Masovnost protesta koje studenti organizuju samo nam govori da ljudi iz svih slojeva podržavaju zahteve studenata jer utiču na živote svih nas. Svima nam je u interesu da nas dok čekamo prevoz ne usmrti pad plafona, zida, nadstrešnice, zato što je neko rekonstukciju radio mimo propisa i pravila.
Mogu reći da mi je veoma drago što su baš studenti pokretači promena koje dolaze jer tako i treba da bude. To mi daje neku sigurnost da generacije koje dolaze znaju da funkcionišu bolje od nas. Znaju šta je dobro, a šta nije, šta hoće, a šta ne.
Kako smo zemlja koja ima veliki odliv upravo fakultetski obrazovanih ljudi, studentski protesti mi ulivaju nadu da ove generacije ipak ne žele da odu već da poprave društvo u kome sada žive. To je svakako teži put, ali baš zato mi treba da im u tome pomognemo onako kako oni to traže od nas.
Ako želimo da živimo u društvu u kojem se poštuju zakoni i prava, bitno je da ne ćutimo, da pokažemo svoj stav i da branimo slobode koje smo jednom izborili, a koje nam, čini mi se, već određeno vreme klize iz ruku.
dr Jelena Kleut, vanredni profesor, Odsek za medijske studije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Pokušavam na svaki mogući način da pokažem studentima da sam uz njih. Odlazim na fakultet, razgovaramo, pratim ih na što više akcija van fakulteta, donesem ako nešto treba. Pokušavam koliko mogu da profesorska podrška bude organizovana i što vidljivija jer mi se čini da je to studentima važno.
Studenti su pokazali da neće okrenuti glavu na nepravdu. Iza njihovih zahteva soji briga o drugom i društvu u celini. Te vrednosti su važne i za akademsku zajednicu, a i za nauku, rekla bih. Nauka koja ne prepoznaje društvene probleme i akademska zajednica koja nije angažovana rizikuju da postanu izolovani od šireg društvenog konteksta, što je neprihvatljivo u vremenu velikih izazova.
Ako se zahtevi ne ispune, jedna generacija će pokušati da pronađe za sebe neku bolju zemlju u kojoj su prakse makar malo bliže idealima. Pogubno bi bilo da ostanemo bez njih. Vratili bismo se na “stara podešavanja” u kojima su plagijati normalizovani, nestručnost cenjena, a reč akademija ima značenje partijske škole.
Fakulteti su mnogo više od mesta za sticanje stručnog znanja. Oni bi trebalo da budu prostori gde studenti razvijaju kritičko mišljenje, uče kako da argmentuju svoje stavove i sagledaju širu sliku problema.
Kroz timski rad, diskusije i razmenu mišljenja studenti stasavaju u odgovorne i empatične članove društva. Uz stručne kompetencije, univerzitet bi trebalo da promoviše i profesionalnu etiku.
I uz krizu znanja i institucija znanja, univerziteti su institucije od ugleda. Kada nastupe glasno, to ima simboličku težinu i signalizira da postoje granice koje društvo ne bi smelo da pređe, a tiču se osnovnih vrednosti poput pravde, slobode i dostojanstva.
Ćutanje u takvim trenucima nije opcija – jer ne samo da omogućava dalje produbljivanje problema, već šalje poruku da je akademska zajednica spremna na kompromis s neprihvatljivim.
