- Admin
- October 21, 2023
- 2:06 pm
Miševi su biološki sličniji ljudima nego što se na prvi pogled čini. Njihovi geni imaju slične funkcije kao naši, a imamo i slične organe, kao i krvotok, hormone, nervni sistem. Posebno su značajni za proučavanje gena jer osobine nasleđujemo na isti način.
Zbog kratkog životnog veka, koji u laboratoriji iznosi oko dve godine, neki procesi poput starenja se na miševima lako prate. Osim toga, ove sitne životinje je jednostavno održavati i za malo novca se mogu kupiti specijalni laboratorijski miševi koji su slični kućnim, ali su posebno uzgajani.
Jedna od najpoznatijih osoba u istoriji koja se bavila uzgojem miševa za istraživačke svrhe, prodavala ih ali i izvodila eksperimente na njima, bila je Amerikanka Ebi Latrop koja se ovim poslom bavila početkom 20. veka.
Prva istraživanja na miševima sežu u 17. vek kada je Vilijam Harvel proučavao reprodukciju i cirkulaciju, a Robert Huk biološke posledice porasta vazdušnog pritiska. U narednom veku Džozef Prisli i Antoan Lavoazje su na njima proučavali proces disanja.
Sredinom 19. veka Gregoru Mendelu je bilo zabranjeno da u manastiru na miševima ispituje pravila nasleđivanja, ali je 1902. godine Lusijen Kuene utvrdio da i za miševe važe pravilnosti koje je Mendel utvrdio kod graška.
Danas oko 95 odsto svih laboratorijskih životinja čine miševi i pacovi. Sekvenciranje genoma miša je završeno 2002. godine, a na ovim glodarima se, između ostalog, proučava hipertenzija, dijabetes, gojaznost, respiratorni problemi, HIV, Alchajmerova bolest.
