Da li će Ćele kula dobiti novo lice?

Četiri kilometra od centra Niša nalazi se Ćele-kula (kula od lobanja), koju su nakon Bitke na Čegru, 1809. godine, turske vlasti izgradile od lobanja poginulih ratnika. Bitku je predvodio Stevan Sinđelić, koji je u njoj i izgubio život, a kula je sazidana od 952 lobanje. Do danas je opstalo tek nešto više od 50 njih, a kula ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Savremene naučne metode bi mogle da pomognu da na osnovu ovih lobanja bliže upoznamo učesnike bitke, a tim istraživača okupljenih oko projekta Novo lice Ćele-kule ima ideju kako.

Tim je preko sajta Donacije pokrenuo kampanju prikupljanja novca za realizaciju projekta. Potrebno im je 870.000 dinara a trenuno su negde na polovini puta da dođu do neophodnog iznosa.

Stručni deo tima predvodi dr Nataša Šarkić, doktor fizičke antropologije, osnivačica i direktorka firme Aita Bioarchaeology sa sedištem u Barseloni. Projekat je pokrenulo Društvo za akademski razvoj, a u timu su i Darko Kovačević, pomorski arheolog, dr Fabio Kavali, profesor na Medicinskom fakultetu u Trstu koji se bavi rekonstrukcijom lica u forenzičkom kontekstu, Milan Simonović, politikolog, Alisa Kockar, master međunarodnih odnosa, Mirjana Varničić, master istoričar, Milica Nikolić, grafičar-restaurator, fotograf i vizuelna umetnica.

Kako navode članovi tima, projekat je usmeren ka antropološkoj analizi, rekonstrukciji lica i digitalizaciji svih uzidanih lobanja što bi ujedno bila i prva analiza ljudskih ostataka uzidanih u Ćele-kulu. Istraživanje bi trebalo da pruži podatke o zdravlju, načinu života, polu i starosti ljudi koji su život izgubili na Čegru pre više od dva veka. Kako za Oktriće kaže Milan Simonović iz Društva za akademski razvoj, projekat bi omogućio da lica čegarskih junaka budu ponovo viđena nakon 214 godina.

Šta podrazumeva antropološka analiza lobanja?

Milan Simonović: Antropološka analiza podrazumeva makroskopske i neinvazivne metode observacije lobanja i zuba. Ovo će biti prva antropološka analiza ikad rađena na Ćele-kuli, što predstavlja fantastičnu priliku da proširimo naša znanja o životu onih koji su učestvovali (i poginuli) u Čegarskoj bici, da saznamo od kakvih su bolesti bolovali, kako živeli, koliko su godina imali u trenutku smrti, kao i da analiziramo povrede na lobanjama nastale u ovom, ili nekom prethodnom oružanom sukobu.

Da li imate podršku naučnih ustanova ili ustanova kulture?

Milan Simonović: U planu je potpisivanje memoranduma o saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture – Beograd, kao i sa Narodnim muzejem u Nišu, a otvoreni smo za saradnju i podršku svih drugih zainteresovanih institucija i pojedinaca.

Koliki je istorijski i kulturološki značaj Ćele-kule?

Milan Simonović: Ćele-kula nije bilo kakav spomenik i mislimo da je to jasno svakome ko je video ovu građevinu. Iako za neke deluje zlokobno, budući da je svrha gradnje Ćele-kule bilo zastrašivanje i opomena protiv ustanka, verujemo da je njen opstanak i zaštita pametna igra sudbine, jer tako nove generacije ljudi u našoj zemlji imaju svedočanstvo o ceni koja je plaćena za njihovu slobodu. Isto tako ceo svet ima priliku da vidi koliko ljudi mogu biti surovi, a u isti mah koliko se neki drugi ljudi mogu odupreti uprkos takvoj surovosti.