Vremeplov

Hemija sagorevanja

Hemičar koji je pogubljen na giljotini za vreme Francuske buržoske revolucije, Antoan de Lavoazje (1743-1794), prethodno je napravio revoluciju u naučnoj disciplini koja je vekovima bila povezivana sa alhemijom i misterioznim procesima. Lavoazje, koga nazivaju i ocem moderne hemije, najveći doprinos je dao razumevanju procesa sagorevanja.

Mada je od svoje rane mladosti pokazivao interesovanje za hemiju, botaniku i astronomiju, po želji roditelja završio je prava. Ipak, od hemije i eksperimentata nije odustajao. U doba kada je preovladavala takozvana flogistonska teorija, on je bio njen oštar protivnik. Osim toga, eksperimentalno je dokazao da joj nema mesta u modernoj nauci. Prema ovoj teoriji unutar svake supstance se navodno nalazi određena količina flogistona koji se oslobađa zagrevanjem. Upravo zbog njega, kako se verovalo, predmeti gore.

Portret Antoana de Lavoazjea i njegove supruge (1788), foto: Wikimedia commons

Međutim, Lavoazje je primetio da je za sagorevanje zaslužan vazduh, čiji sastav još uvek nije bio poznat. Vršeći eksperimente na fosforu i sumporu, koji lako sagorevaju, primetio je da se nakon ovog procesa dobijaju kiseline. Merenjem je utvrdio da one imaju veću masu od početnih elemenata. Kako ako je iz njih zaista izašao flogiston? Osim što se uverio da ova teroija nije dobra, zaključio je i da je kiselina nastala spajanjem sa nečim iz vazduha. Reč je o elementu koji je sam Lavoazje nazvao kiseonikom utvrdivši njegov značaj za proces sagorevanja, ali i disanja. Osim toga, imena je dao i ugljeniku i vodoniku.

Kada govorimo o hemijskim elementima, treba imati u vidu da je upravo zahvaljujući Lavoazjeu klasična teorija o četiri osnovna elementa, vatri, vodi, vazduhu i zemlji, prešla u legendu. Osim što je utvrdio da se vazduh sastoji od nekakvih elemenata, takođe je prvi pokazao da vodu čine kiseonik i vodonik. Umesto četiri elementa koji i danas imaju lepo simboličko značenje ali se pomoću njih ne može opisati stvarnost, Lavoazje je tvrdio da postoji 55 hemijskih elemenata.

Jedno od važnih Lavoazjeovih dostignuća je i zakon o održanju mase koji se danas ravnopravno prepisuje njemu i Mihailu Lomonosovu jer su nezavisno došli do njega. Ovim zakonom je dokazano da iako u hemijskim rekacijama supstance menjaju oblik, količina materije ostaje ista.

Najveći saveznik Antoana de Lavoazjea u naučnom radu bila je njegova znatno mlađa supruga Marija Ana Polz koja je zajedno sa njim vršila eksperimente, pravila nacrte i prevodila mu naučne radove sa engleskog jezika.