Svaštaroid

Kojim putem da krenem?

Zagonetka koja je inspirisala Huana Miroa da od nje napravi umetničko delo, Horhea Luisa Borhesa  i Umberta Eka da u svojim romanima stvore neobične biblioteke, a Džima Hensona da izmašta svet goblina u kome će ulogu kralja lavirinta dodeliti Dejvidu Bouviju, stara je hiljadama godina. Dok lavirinti koje je moguće posetiti stvaraju strah od posledica do kojih nas naše odluke mogu dovesti, velikom broju ljudi pronalaženje pravog puta zanimljivo je i na listu papira u njihovoj sobi.

Ipak, ne podrazumeva svaka šetnja kroz lavirint donošenje odluka, a dugo su se svi njegovi tipovi svodili na jednopoteznu stazu koja ne sadrži raskrsnice i slepe ulice, ali svojom zamršenom putanjom čini putovanje neobičnim. Neke od najkomplikovanijih i najzanimljivijih jednopoteznih putanja iscrtane su na podovima srednjovekovnih katedrala. Najpoznatiji lavirint ovog tipa nalazi se u Šarte katedrali u Francuskoj i nastao je u 13. veku. Imao je ulogu u hrišćanskim ritualima, a ovakvi crteži su često simbolizovali dug i težak put hodočasnika. 

Lavirint u Šatre katedrali, foto: Wikimedia commons

Nije bilo moguće izgubiti se čak ni u prvim baštenskim lavirintima koji postaju popularni u 16. veku. Međutim, upravo u vrtovima palata i dvoraca kasnije se razvijaju sve složenije staze koje postavljaju pred šetača veliki broj izbora od kojih tek po neki vodi do cilja. Čest način zabave, a ponekad i mesto za vođenje poverlivih razgovora, bio je veoma rasprostranjen širom Evrope. Najstariji očuvani baštenski lavirint nalazi se u Engleskoj, u dvorištu palate Hempton Kort, a napravljen je za kralja Vilijama Trećeg. 

Po svojoj popularnosti ističe se i lavirint u vrtu vile Pizani u Italiji, a legenda kaže da čak ni Napoleon nije umeo da pronađe izlaz iz njega. Danas je ovaj lavirint otvoren za posetioce, a oni koji donesu najbolje odluke i dođu do samog kraja mogu se popetu na kulu na kojoj ih čeka statua boginje Minerve. Međutim, orijentaciju otežava ograda koja je veoma visoka pa kruže priče da se Hitler i Musolini, koji su se sastajali u ovoj palati, nisu usudili da se oprobaju u ovoj mozgalici. Za razliku od ovih lavirinata, koji su danas turističke atrakcije, versajski je zauvek nestao plativši cenu promeni mode u 18. veku kada je srušen i zamenjen vrtom prirodnijeg izgleda. 

Prvi lavirint o kome postoje istorijski podaci nalazio se u Egiptu, a o njemu je pisao Herodot u petom veku pre nove ere.

Priča o zamršenim putanjama najčešće počinje starogrčkim mitom o čudesnoj građevini na Kritu u kojoj je bio zarobljen Minotaur, ali  sam graditelj Dedal. Upravo sa ovog mesta naziv se raširio po čitavom svetu iako se sam motiv lavirinta od davnina nezavisno razvijao od Skandinavije do Južne Amerike. Danas se mitskim ili klasičnim tipom lavirinta najčešće naziva jednopotezna staza kakva se nalazi na novčićima pronađenim na ovom ostrvu. Ipak, mala je verovatnoća da lavirint sa Knososa pripada ovom tipu, jer legenda kaže da je bio toliko komplikovan da Tezej iz njega nikada ne bi izašao bez Arijadninog klupka.

Tezej i minotaur, fontana u Sidneju, foto: Wikimedia commons

Prvi lavirint o kome postoje istorijski podaci nalazio se u Egipt, a o njemu je pisao Herodot u petom veku pre nove ere, tvrdeći da je posetio gornji sprat ove građevine dok mu je pristup donjem spratu, gde su sahranjeni kraljevi i sveti krokodili, bio zabranjen. Do danas je ostalo nepoznato da li je ovaj hram sa 3000 soba, za koji je Herodot tvrdio da je zasenio čak i piramide, namerno pravljen u obliku lavirinta ili je tako nazvan zbog svoje složenosti. 

Legenda o Minotauru i klasična forma lavirinta širile su se i Rimskim carstvom, ali je ovde razvijen i poseban tip koji obuhvata više različitih oblika. Podove su ukrašavali mozaici koji predstavljaju neobične putanje suviše male da bi se njima hodalo, a pretpostavlja se da su imali ulogu zaštitnika od zlih sila. Iako nisu bili zanimljivi za rešavanje zbog nemogućnosti da se izgubite, njihova estetika i činjenica da su u Rimskom carstvu prvi put počele da se razvijaju različite forme ovog drevnog simbola, čine rimski tip značajnim.

Osim zabave, lavirinti danas pružaju i veliki broj informacija i saznanja. Algoritmi za njihovo rešavanje primenljivi su u različitim poljima nauke i svakodnevnog života.

Svrha lavirinata se, kao i njihova popularnost, kroz vekove menjala. Današnji baštenski lavirtinti su dostupni svima, što smanjuje njihovu mističnost, a arhitekte i matematičari otkrivaju njihove tajne pa je tako poznato da je veliki broj rešiv pomoću pravila jedne ruke. Naime, u lavirintu čiji su svi zdiovi povezani sa spoljašnjim i u kome ne postoje takozvana ostrva, do cilja stižete tako što naslonite ruku na zid i pratite ga.

Ilustracija: Freepik

Nasuprot evropskim aristokratskim lavirintima, u SAD su najveću popularnost stekli kukuruzni koji donose dodatne izvore zarade poljoprivrednicima. U ovim lavirintima čiji su oblici često motivisani popularnom kulturom, najčešće postoji više staza kojima se može doći do cilja, a veliki je i broj ostrva pa ako primenite pravilo jedne ruke može se desiti da zauvek ostanete zarobljeni. 

Osim zabave, lavirinti danas pružaju i veliki broj informacija i saznanja. Algoritmi za njihovo rešavanje primenljivi su u različitim poljima nauke i svakodnevnom životu, a od početka 20. veka su instrument u naučnim eksperimentima. Mnogo toga o učenju i pamćenju znamo zahvaljujući pacovima koji su u potragu za hranom poslati upravo ovakvim putevima a zatim je mereno koliko brzo donose odluke, koliko grešaka prave i kada će konačno napraviti izbor koji vodi do cilja.

U Kerolovoj knjizi “Alisa u Zemlji čuda” Alisa i Češirski mačak razgovaraju:

– Možete li mi reći kojim putem treba da krenem?

– Zavisi od toga gde želiš da stigneš.

– To mi nije važno.

– Onda nije važno ni kojim ćeš putem krenuti.

——————–

Tekst je prvobitno objavljen u časopisu Elementi, broj 4, 2016. godine