Rozalind Frenklin – Simbol neravnopravnosti u nauci

Za otkriće sturkture DNK 1962. godine Nobelovu nagradu su dobili Frensis Krik, Džejms Votson i Moris Vilkins. Među dobitnicima ovog prestižnog priznanja nije bilo Rozalind Frenklin iako su njene zasluge bile velike. Istina je da je četiri godine ranije preminula, a ova nagrada se ne dodeljuje posthumno, ali isto je tako tačno i da za svoj rad na istraživanju DNK nikada ni za života nije dobila zasluženo priznanje.

Rozalind Frenklin (1920-1958) je bila doktor fizičke hemije, bavila se kristalografijom i difrakcijom X zraka. Kada se 1951. zaposlila kao istraživač na Kings koledžu u Londonu, popularna su bila istraživanja DNK strukture, pa je i sama dobila takav projekat. Njen kolega Moris Vilkins je u to vreme bio odsutan, pa po povratku nije dobro shvatio njenu ulogu. Smatrao je da je Frenklionva došla da radi kao njegova pomoćnica, a ne da su ravnopravne kolege. Jedan od razloga bio je opšti stav prema ženama koji je preovladavao u to vreme na Kings koledžu. Na primer, one nisu mogle da ručaju u menzi sa svojim muškim kolegama. Međutim, uprkos na brojne sukobe sa Vilkinsom, Frenklinova je uspela da se izbori za svoje mesto.

Dok je ona bila potpuno posvećena poslu i u neku ruku uživala da radi u samoći, Vilkins je više voleo da radi u društvu. Doduše, ne toliko sa Frenklinovom. Zato je često odlazio na Kembridž u laboratoriju u kojoj su Krik i Votson radili na izradi molekula DNK. Jednom prilikom im je čak pokazao neobjavljene podatke do kojih je u svom istraživanju došla Frenklinova, a među njima se nalazio i ključ svega – takozvana Fotografija 51. U pitanju je rendgenska difrakciona slika DNK molekula koji su dvojica naučnika iskoristila u izradi svog modela, i koja im je otkrila mnogo toga o strukturi DNK, a dovela je i do otkrića duple zavojnice.

Svoj model DNK Krik i Votson su objavili 1953. godine, a u svom radu u časopisu Nature samo su u jednoj fusnoti spomenuli da su ih podstakla opšta saznanja do kojih su došli Frenklinova i Vilkins, ali nisu rekli da se njihov rad zasniva na pomenutoh fotografiji. U istom broju objavljeni su i radovi Frenklinove i Vilikinsona ali su više imali ulogu podrške modelu koji su razvile “glavne zvezde”.

Iste godine zbog brojnih sukoba Frenklinova napušta Kings koledž i odlazi na Birkbek koledž gde se podvećuje proučavanju strukture RNK, uglja, grafita i virsa, pre svega virusa mozaika duvana. I u ovim istraživanjima je bila pionirka i postigla značajne rezultate. Nažalost, njenu naučnu karijeru prekida prerana smrt, a istraživanjima je bila posvećena do poslednjeg dana, uprkos velikim zdravstvenim problemima.