Saznanja

Vesti iz nauke – jul 2024.

Da li geni utiču na to kada će devojčice ući u pubertet?

Ilustracija: Freepik (AI)

Velika međunarodna stuija koju predvodi Univerzitet u Kembridžu, objavljena nedavno u časopisu Nature Genetics, pokazuje da geni mogu indirektno uticati a to sa koliko godina će devojčice dobiti prvu menstruaciju.

Naime, geni prema rečima autora ubrzavaju dobijanje na težini što je jedan od faktora ranog puberteta, ali i drugi geni imaju svoju ulogu.

U istraživanju je proučavana DNK oko 800.000 žena iz Evrope, Severne Amerike, Kine, Japana i Koreje. Pronađeno je više od 1000 malih promena koje utiču na uzrast u kom se javlja prva menstruacija.

Prva menstruacija se uglavnom javlja između desete i petnaeste godine, ali autori navode da je u poslednje vreme česta pojava rane menstruacije a da razlog još uvek nije poznat. To sa sobom nosi rizik od razvoja nekih bolesti u kasnijem životu, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka. Ali, treba imati u vidu da je reč o veoma ranom uzrastu ulaska u pubertet.

Da li ćemo uskoro imati pametnu odeću koja beleži pokrete tela?

Ilustracija: Pixabay

Svakodnevna odeća bi u bližoj budućnosti mogla da beleži pokrete tela, tvrde u svom novom radu istraživači Univerziteta u Bristolu u Batu.

Kroz niti bi mogao da prolazi bezopasni niski napon. Ovakva “digitalna” odeća bi pokrete beležila mnogo preciznije od današnjih telefona i satova što bi moglo da doprinese fizioterapiji, rehabilitaciji, ali i treninzima.

Istraživači su rad predstavili 3. jula na konferenciji Designing Interactive Systems u Kopenhagenu.

DNK analiza baca novo svetlo na istoriju dinga

Ilustracija: Pixabay

Dingo (Canis dingo) je čuvena australijska životinja i simbol biodiverziteta ovog kontinenta. U novom istraživanju objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences tim australijskih istraživača je sekvencirao genom drevnih jedinki tragajući za ranom istorijom ove vrste.

Tačnije istraživače je zanimalo šta se dešavalo sa dingom pre pojave modernih domaćih pasa i progona dinga od strane evropskih kolonizatora.

Dingo je hiljadama godina živeo izolovano od pripitomljenih pasa i nije bio podvrgnut selektivnom uzgoju za razliku od predaka modernih rasa pasa. To potvrđuju njihove genetske i anatomske razlike.

Većina analizarinih jedinki živela je pre dolaska Evropljana, a neki od njih i hilljadama godina ranije tako da istraživanje pokazuje kolika je bila genetska raznolikost dinga pre mešanja sa psima.

Preci savremenog dinga, kako pokazuje ovo istraživanje, došli su u Austaliju pre oko 3000 godina. Današnje životinje uglavnom zadržavaju genetsku raznolikost predaka i kako autori rada tvrde, ukrštanje sa psima je mnogo manje nego što se pretpostavljalo.