Saznanja

Zvezda koja je promenila astronomiju

Te večeri Tiho Brahe je idući kući na večeru kao i obično razmišljao o nebu. Misli su mu bile okupirane traženjem smisla i pravilnosti u rasporedu nebeskih tela, ali u tome nije bilo ničega neuobičajenoga. Od rane mladosti zvezde u njemu izazivaju znatiželju. Kada mu kao studentu prava nisu dozvolili da pohađa predavanja iz astronomije, odlučio je da se ovom naukom bavi samostalno neprestano čitajući dostupnu literaturu i posmatrajući noćno nebo. Zvezdane karte njegovog vremena bile su pune grešaka pa će njegova opažanja biti dragocena za naredne generacije astronoma. A te novembarske večeri 1572. godine Brahe se radovao vedrom nebu i što će posle večeri moći da nastavi sa posmatranjem. Međutim, u jednom trenutku dogodilo se ono što će sam Brahe nazvati “najvećim čudom u čitavoj prirodi od postanka sveta”.

O ovom “čudu” nezavisno je pisalo više ljudi, a neki od njih su ga smatrali lošim predznakom i da će bog uskoro kazniti čovečanstvo. Naime, na nebu se te jeseni pojavila nikada ranije viđena zvezda. U to je posebno bio siguran Brahe koji je do detalja poznavao raspored nebeskih tela, a zvezde posmatrao od detinjstva. Zatečen na ulici zustavljao je prolaznike i zapitkivao ih da li vide isto što i on jer je pomišljao da ga oči varaju. Kako je kasnije zapisao, “baš iznad glave pojavila se čudna vrsta zvezde sa neočekivanog mesta, koja zaslepljuje i sija blistavom svetlošću”.

Ostaci Tiheove supernove, foto: X-ray: NASA/CXC/Rutgers/K.Eriksen et al.; Optical: DSS

Zvezda se nalazila u sazvežđu Kasiopeja, a bila je prava enigma zato što je u 16. veku još uvek vladala Aristotelova dogma da su nebesa nepromenljiva. Brahe je ovo novo nebesko telo mesecima posmatrao i beležio njegov položaj i sve što je učio rušilo je Aristotelov sistem iz temelja. Upravo ove beleške postavila su temelj moderne astronomije koja svemir posmatra kao dinamičan sistem. Bilo je to polazište i za nauku o nastanku i evoluciji zvezda, ali ipak danas se zna da je Brahe pogrešno protumačio pojavljivanje novog tela na nebesima. S obzirom da nikada ranije nije video ovu sjajnu zvezdu, pretpostavio je da je nova i da je nekako nastala iz okolne materije. Međutim, bila je to zvezda koja umire, a ovakav fenomen danas je poznat kao supernova.

INSPIRACIJA ZA ASTRONOME I UMETNIKE

Ostaci supernove koja se danas naziva Tiheovom ili SN 1572, pronađeni su šezdesetih godina prošlog veka pomoću teleskopa Palomar opservatorije koja pripada Kalifornijskom institutu za tehnologiju i nalazi se na istoimenoj planini San Dijega. Savremena istraživaja pokazuju da je Tiheova supernova do 11. novembra 1572. godine dostigla veći sjaj od Jupitera i da je njen sjaj još uvek rastao narednih pet dana. Golim okom je bila vidljiva nekoliko meseci.

Tiho Brahe, foto: Wikimedia commons

Tokom eksplozije koja se naziva supernovom oslobađa se veoma velika energija u kratkom vremenskom periodu pa se može opaziti izuzetno jaka svetlost. U našoj galaksiji je u proteklom milenijumu zabeleženo samo pet ovako jakih eksplozij, a ona koju je Brahe video bila je četvrta po redu. U starijim zapisima kineskih astronoma bilo je reči o “gostujućim zvezdama” i obično su tumačene kao loš predznak, a Braheove kolege iz Kine su pisale i o njegovoj zvezdi naglasivši da je bila velika kao lampion. Narednu supernovu koja je bila vidljiva 1604. godine posmatrao je Johan Kepler koji je bio pod jakim Braheovim uticajem. Za razliku od svog učitelja, nemački astronom je utvrdio da se Zemlja ne nalazi u centru svemira, a za takvo otkriće bila su presudna upravo Braheova posmatranja planeta.

Tiheova supernova nije bila inspiracija samo za astronome, već i za umetnike. U čuvenom romanu “Uliks” Džejmsa Džojsa iz 1922. godine, protagonista Stiven Dedalus povezuje pojavu ove zvezde sa Šekspirom, a krajem devedesetih godina prošlog veka istraživači Jugozapdnog teksaškog univerziteta tvrdili su da se ona pominje kao nebeski predznak i u Hamletu i izneli pretpostavku da ju je Šekspir u detinjstvu video. Koristeći različite podatke, istraživači sa departmana za engleski jezik i sa departmana za fiziku su zajednički utvrdili da se scena u kojoj se pominje supernoa odigrava u novembru i da opis ide u prilog pretpostavci da se govori o zvezdi u sazvežđu Kasiopeja. Najverovatnije je Šekspir bio upoznat sa radom engleskih astronoma među kojima je i Tomas Diges koji je bio u prepisci sa Braheom. Ova supernova inspirisala je i američkog pisca Edgara Alana Poa koji ju je u svojoj poemi “Al Aaraaf” iz 1829. godine opisao kao mesto između raja i pakla na kom su ostajali ljudi koji nisu ni previše dobri ni previše loši dok bog ne odluči gde će da ih pošalje.

O novoj, do tada nepoznatoj zvezdi, Tiho Brahe je 1573. godine objavio delo “De nova stella” koje ga je učinilo uglednim astronomom. Upravo to je bio povod da mu danski kralj Fridrih Drugi ponudi ostrvo Hven za igradnju laboratorije i  opservatorije u kojima će moći da nastavi sa istraživačkim radom. Na ovo ostrvo pred kraj Braheovog života dolazi i mladi matematičar i astronom Johan Kepler i astronomija više nikad neće biti ista.