Marija Kiri, pionirka u istraživanjima iz oblasti radioaktivnosti, preminula je 1934. u šezdeset šestoj godini od plastične anemije koja je nastala kao posledica dugogodišnje izloženosti radioaktivnim elementima. U vreme kada je sa suprugom Pjerom otkrivala ovu njihovu osobinu, nisu bili svesni mogućih štetnih posledica. Sa druge strane, intenzivno su razmišljali o mogućim upotrebama ovakvog zračenja.
Naučnica je čak u džepovima kaputa nosila bočice sa polonijumom i radijumom i držala ih u fiokama svog radnog stola. Većina njenih ličnih predmeta, ali i naučni radovi, još uvek su radioaktivni i biće još najmanje 1500 godina. Isti je slučaj i sa sveskama u koje je zapisivala kulinarske recepte.
Radovi i drugi spisi Marije Kiri danas se nalaze u francuskoj nacionalnoj biblioteci obloženi olovom. Može im se pristupiti isključivo u specijalnoj zaštitnoj opremi i ako potpišete da preuzimate odgovornost za sve što vam se može dogoditi usled zračenja.
Materijali iz kuće Marije i Pjera Kirija nisu odneti neposredno nakon njihove smrti. Tačnije, kuča je bila sedište Instituta za nuklearnu fiziku sve do 1978. godine kada je primećeno da bi korišćenje ove kuće moglo da ima loše posledice. Nešto kasnije kuća je dekontaminirana.