- Admin
- February 5, 2026
- 1:37 pm
Da li "Malo stopalo" pripada novoj vrsti?
Fosil ljudskog pretka, poznat kao “Malo stopalo”, pronađen devedesetih godina u Južnoafričkoj republici, možda ne pripada vrsti Australopithecus kao što se pretpostavljalo.
Međunarodni tim koji predvode istraživači Univerziteta La Trob u Australiji i istraživači sa Kembridža, objavio je početkom januara rad u kome dovode u pitanje trenutnu klasifikaciju ovog fosila i pretpostavljaju da pripada vrsti koja do sada nije opisana.
“Malo stopalo” je do danas ostalo najkompletniji pronađeni skelet drevnih hominina.
Zašto je DNK nekih ljudi nestabilnija?
Sekvence DNK koje se ponavljaju kako starimo postaju nestabilnije ali ta nestabilnost se ne javlja kod svih istom brzinom. Veliku ulogu igra genetika, pokazuje novo istraživanje Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.
Velika analiza sprovedena na više od 900.000 ljudi pokazala je da tokom vremena određeni delovi DNK postaju sve nestabilniji i da ove sekvence koje se ponavljaju imaju tendenciju da se proširuju kako ljudi stare.
U nekim slučajevima ovi prošireni segmenti DNK mogu dovesti do ozbiljnih problema sa bubrezima i jetrom, a istraživači iz Los Anđelesa procenjuju da su odgovorni za oko 60 odsto naslednih oboljenja.
Nastanak bolesti je objašnjen proširenjem sekvence preko granica normalnog što ometa zdravu funkciju ćelija.
Tajna dugovečnosti u Brazilu
Brazilski naučnici objavili su u časopisu Genomic Psychiatry rad u kome otkrivaju zašto bi Brazil mogao da bude zanimljiv za izučavanje ekstremne dugovečnosti.
Autori rada kombinuju podatke iz svoje dugogodišnje nacionalne studije dugovečnosti sa nedavnim biološkim otkrićima o stogodišnjacima.
Ključ za istraživanja, prema mišljenju autora, krije se u tome što je stanovništvo Brazila specifično. To je uticaj kolonizacije sa početka 16. veka, prisilnog dovođenja ljudi iz Afrike, kasniji talasi evropske i japanske imigracije. Zato je genetska raznolikost veća nego u mnogim drugim delovima sveta. Tako su autori kod pojedinih starijih stanovnika ove zemlje pronašli varijante gena kojih nije bilo u globalnim bazama genskih podataka.
Njihova studija obuhvata više od 160 stogodišnjaka koji žive u različitim delovima Brazila i različitim društvenim, kulturnim i ekološkim uslovima. Među učesnicima je bila i monahinja Ina koja se smatrala najstarijom osobom na svetu kada je umrla prošle godine u 116. godini života. A tu su i dva najstarija muškarca, jedan koji je prošle godine preminuo u112. godini i drugi koji trenutno ima 113 godina.
Međutim, nije sve u godinama. Kada su istraživači komunicirali sa superstogodišnjacima, oni su bili dobrog mentalnog zdravlja i sposobni da samostalno obavljaju svakodnevne zadatke. To je naučnike navelo da se zapitaju šta je tajna njihove biološke otpornosti. Bilo je i slučajeva gde nekoliko članova porodice ima više od 100 godina što je potvrdilo ranija otkrića da braća i sestre stogodišnjaka imaju veće šanse da i oni dožive te godine.
Druga istraživanja nedavno objavljena pokazala su da imune ćelije supestogodišnjaka održavaju sistem a reciklažu proteina na sličnom nivou kao što je to slučaj kod mnogo mlađih ljudi.
Nakon sekvenciranja DNK istraživači planiraju da naprave ćelijske modele odabanih učesnika i na njemu vrše naredne analize.
Okean apsorbovao zapanjujuću količinu toplote tokom 2025. godine
Međunarodni tim istraživača objavio je u časopisu Advances in Atmospheric Sciences rad u kome tvrde su tokom 2025. godine okeani dostigli najviši nivo toplote do sada.
Tokom ove godine okean je dobio 23 zeta džula (23 sa dvadesetjednom nulom) energije.
Više od 90 odsto toplote zarobljene gasovima sa efektom staklene bašte završi u okeanu.
Kako bi procenili zagrevanje okeana istraživači su koristili više skupova podataka i svi izvori su doveli do istog zaključka.
Najveće zagrevanje je primećeno u tropskim okeanima, južnom Atlantiku, severnom pacifiku i Južnom okeanu.
Povećavanje zagrevanja okeana ima posledice na ceo klimatski sistem. Doprinosi porastu nivoa mora, produžava toplotne talase i pojačava ekstremne vremenske uslove tako što se u atmosferu dodaju toplota i vlaga.
Zašto neki ljudi imaju jaču prehladu?
Prehlada izazvana rinovirusima kod nekih ljudi gotovo neprimetno dok kod drugih može imati duge i teže simptome. Zašto je tako?
Grupa američkih istraživača u svom novom radu objavljenom u časopisu Cell Press Blue trvrdi da je reakcija na rinovirus važnija od samog virusa.
Ovi naučnici su proučavali šta se dešava u sluznici nosa na hemijskom i molekularnom nivou polazeći od pretpostavke da su nazalne ćelije prva linija odbrane.
Napravili su laboratorijski model nosnog tkiva ljudi i posmatrali kako hiljade ćelija reaguju zajedno tokom infekcije.
Kada ćelije otkriju virus, oslobađaju interferone koji aktiviraju odbranu što otežava širenje virusa. Glavno pitanje je koliko brzo će se odbrana aktivirati i da li će početi pre simptoma ili kada virus već počne da se širi.
