- Admin
- August 31, 2024
- 12:03 pm
Delovi hrama starog 5000 godina i ljudski ostaci pronađeni u Peruu
Arheolozi su ispod peščane dine u Peruu otkrili ruševine ceremonijalnog hrama starog oko 5000 godina.
Iskopavanja su započeta početkom juna, a na istom mestu su pronađeni i ostaci ljudskih skeleta što ukazuje da je ovo moglo biti mesto na kom su se izvodili žrtveni rituali.
Kako se navodi u saopštenju arheologa, zdiovi hramova bili su ukrašeni frizovima na kojima su prikazani ljudska tela sa glavom ptice i reptilskim kandžama.
Sekvenciran najveći životinjski genom
Međunarodni tim istraživača sekvencirao je najduži životinjski genom do sada koji je čak 30 puta veći od ljudskog.
U pitanju je genom ribe dvodihalice a dobijeni podaci mogli bi da pomognu traženju odgovora na pitanje kako su riblji preci današnjih kičmenjaka uspeli da osvoje kopno.
Naime, ribe koje su živele pre između 360 i 420 miliona godina imale su pluća i mogle su da žive i izvan vode.
U radu objavljenom u časopisu Nature istraživači su analizirali njihovog najbližeg živog rođaka. Tačnije, danas postoje tri loze srodnika: u Africi, Južnoj Americi i Australiji. Nazivaju se i “živim fosilima” jer veoma liče na svoje pretke.
Najveći genetski materijal uočen je kod južnoameričkih riba i ima oko 90 milijardi baza i više nego duplo je veći od genoma njenog australijskog rođaka.
Spavanje resetuje pamćenje?
Učenje i nove senzacije aktiviraju neurone u hipokampusu (delu mozga koji je ključan za pamćenje). Dok spavamo neuroni ponavljaju iste obrasce aktivnosti pa ih tako mozak obrađuje a sećanja se skladište u korteksu.
Ono što predstavlja zagonetku za istraživače je kako to da se neuroni ne istroše več stalno učimo nove stvari.
Nova studija američkog Kornel univerziteta objavljena u časopisu Science pokazuje da tokom dubokog sna određeni delovi hipokampusa “odmaraju” što omogućava neuronima da se resetuju.
Autori tvrde da bi to moglo biti objašnjenje kako su ti neuroni narednog dana spremni da uče nove stvari.
Do ovih zaključaka istraživači su došli posmatrajući neuronske aktivnosti kod miševa tokom učenja i spavanja.
Omiljeni filmski žanr otkriva kako funkcioniše vaš mozak
Istraživači nemačkog Martin Luter Univerziteta u novoj studiji su upoređivali filmske sklonosti ispitanika sa nihovim moždanim aktivnostima.
Pokazalo se da su ljubitelji akcionih filmova i komedija burno reagovali na negativne emocionalne stimuluse dok su oni koji vole dokumentarce, krimiće i trilere imali slabiju reakciju.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Frontiers in Behavioral Neuroscience, a fokus je bio na dve oblasti mozga: amigdalu koja je odgovorna za obradu vitalnih emocija i region ucleus accumbens koji je zadužen za “nagrade”.
U obe regije mozga najjače su bile reakcije ljubitelja akcionih filmova. Istraživači tvrde da to ukazuje da su ovi ispitanici posebno podložni emocionalnim stimulusima.
Slična moždana aktivnost primećana je i kod gledalaca komedija, dok su oni koji gledaju dokumentarce i krimi filmove imali slabije reakcije u obe oblasti mozga. Autori rada zaključuju da možda biramo filmove koji najoptimalnije stimulišu naš mozak.
