- Jovana Nikolić
- July 5, 2022
- 12:52 pm
Pre 30 godina britanski antropolog Robert Danbar je, tvrdeći da je pronašao vezu između veličine mozga primata i broja članova zajednice, izveo zaključak da ljudi mogu da održavaju društvene odnose sa 150 osoba.
Za Danbarov broj su kasnije različiti istraživači tvrdili da je zaista važio za rane zajednice lovaca-sakupljača, neka srednjovekovna sela, itd. ali ima i onih koji ga osporavaju pre svega zbog metodologije.
Najnoviji napad na ovu teoriju odigrao se 2021. godine u radu istraživača sa Univerziteta u Stokholmu koji tvrde da su pomoću statistike došli do zaključka da veličina mozga ne određuje broj pojedinaca sa kojima možemo održavati vezu, ali i da nisu samo društveni faktori uticali na to koliki će mozak primati imati.
Ubrzo je i Danbar napisao tekst u odbranu svoje teorije u kom tvrdi da švedski tim pravi određene greške u korišćenju statistike. On napominje da broj ne mora precizno da bude 150, ali od osnovne ideje i dalje ne odustaje i naglašava da je za nju dobio nove dokaze poput broja kontakata koje imamo u telefonima i komunikacije na društvenim mrežama. Danbar naglašava da je od ključnog značaja kvalitet veze.
Prema Danbarovoj teoriji u najužem krugu imamo pet prijatelja, pa u narednom imamo 15 osoba koje smatramo dobrim prijateljima, a zatim 150 ljudi koji sa nam važni ali sa kojima nismo previše bliski niti svakodnevno komuniciramo već ih povremeno vidimo, možda na nekoj proslavi, i bude nam drago zbog toga jer ipak su važni u našem životu. Izvan ovog kruga nalaze se ljudi koje možemo da prepoznamo na ulici, a njih je oko 1500.
Danbar kaže da sa najužim krugom od pet prijatelja potrošimo više od 60 odsto svog društvenog vremena, a sa svakim narednim slojem sve manje. On takođe tvrdi da se naše društvene mreže sastoje od dve nezavisne mreže, porodice i prijatelja, i primećuje da ljudi čije porodice imaju više članova ili aktivnije održavaju međusobne odnose, često imaju manje prijatelja.
