Ko je sve bio na Mesecu?

“Ovo je mali korak za čoveka a veliki za čovečanstvo”, rekao je 1969. Nil Armstrong kada su se on i Baz Oldrin spustili na Mesečevu površinu. Čuvenov Oldrinov trag stopala ostaće milionima godina jer nema vetra da ga oduva.

Iste 1969. godine na Mesec su sleteli i Pit Konrad i Alan Bin. Oni su poneli i TV kameru u boji, ali je signal izgubljen. Konrad koji je dosta niži od Armstronga, spuštajući se na tlo rekao je: “Možda je ovo za Nila bio mali korak, ali za mene nije”.

U februaru 1971. u okviru misije Apolo 14 Mesesom su hodali Alan Šepard i Edgar Mičel. U orbiti je ostao Stjuart Rusa koji je poneo sa Zemlje 500 semenki drveća. Seme “Mesečevog drveća” je vraćeno na Zemlju i posađeno na različitim lokacijama.

Astronauti Dejvis Skot i Džejms Irvin su iste te godine sleteli na Mesec. Skot je koristio čekić i pero da pokaže da kada nema vazdušnog otpora predmeti padaju istom brzinom.

U aprilu 1972. misija Apolo 16 je poslata na lokaciju sa koje može da se sakupi stariji materijal nego u prethodnim misijama. Džon Jang i Čarls Djuk su na Zemlju doneli 95,8 kilograma kamenja.

Najduži boravak u Mesečevoj orbiti bio je u decembru 1972. Tada su Mesecom hodali Džin Kernan i Harison Šmit, koji inače nije pilot već geolog. Tada je sakupljeno najviše uzoraka, a na put su poveli i pet miševa da vide kako će na njih delovati kosmičko zračenja. Jedan od njih je uginuo iz nepoznatih razloga.

U avgustu 2020. Nasa je objavila da planira da pošalje još ljudi na Zemljin satelit i da će prva žena hodati njegovom površinom. Planirani program nosi naziv Artemis po Artemidi, Apolonovoj sestri.