U svetu se od 2019. godine 16. maja, na dan rođenja matematičarke Marjam Mirzhahani (1977-2017) obeležava Međunarodni dan žena u matematici. Već naredne godine i Srbija se uključila u podsećanje na doprinose koje su matematici dale ova iranska matematičarka, inače prva dobitnica Fildsove medalje, i druge žene koje već vekovima u matematici traže odgovore na brojna pitanja. Tim povodom smo razgovarali sa dr Vesnom Todorčević, naučnom savetnicom Matematičkog instituta SANU i redovnom profesorkom na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Matematiku naša sagovornica opisuje kao potragu za pitanjima večite lepote i smisla. “Naravno, u ovoj eri kompjutera mnoge probleme će i mašine moći da reše, ali drugačije je kada neko radi iz ljubavi. Često ih proglašavaju za osobenjake i marginalce. Onako kako su često predstavljeni matematičari u filmovima, takav je i odnos društva prema njima”, kaže dr Todorčević koja sa velikim divljenjem priča o matematičarki čiji je rođendan uzet za dan svih onih žena koje su krenule ovim putem.
MATEMATIČARKA KOJA JE SATIMA CRTALA
Marjam Mirzahani je na kongresu matematičara u Južnoj Koreji 2014. godine postala prva žena dobitnica Fildsove medalje, iako se ovo prestižno priznanje namenjeno matematičarima mlađim od 40 godina dodeljuje još od 1936. godine, a do sada je dodeljeno više od 80 medalja. “Sticajem okolnosti prisustvovala sam tom trenutku i taj momenat proglašenja nje kao dobitnice bio je nezaboravan”, kaže dr Todorčević i objašnjava da je Mirzahani ovo priznanje dobila za doprinose u oblasti dinamike i teorije Rimanovih površi.
Dr Vesna Todorčević napominje da je Marjam Mirzahani pomerala granice i u matematici i u životu. Osvrnula se na izazove koje je donosilo odrastanje u Teheranu i na njeno kasnije školovanje na Harvardu, rad na Prinstonu i Stenfordu. Kao mala, Marjam Mirzahani je, prema rečima dr Todorčević, mislila da će biti pisac jer je volela da domaštava i izmišlja priče, ali je velika brzina u rešavanju zadataka i uspesi na matematičkim olimpijadama okreću ka ovoj profesiji.
“Bila je posvećena i jaka i imala taj unutrašnji mir koji ističem kao osobinu matematičara. Bila je u stanju da godinu i po dana rešava problem bez uspeha i da ne odustaje i da ostane sigurna da će ga rešiti.”, opisuje dr Todorčević ličnost Marjam Mirzahani često praveći paralele sa Sofijom Kovaljevskom (1850-1891), pionirkom moderne matematike. “Kada je radila, crtala je na podu po tabacima i bila u stanju da satima čita matematičke radove i neprestano je jela jabuke. To je radila i Sofija Kovaljevska u Parizu – živela je na hlebu i jabukama”, živopisno govori dr Todorčević i sa velikom ljubavlju priznaje: “To je profesija u kojoj možete cele noći da ostanete budni tragajući za nekim dokazom. To je jedna velika opsednutost.”
“Žene koje imaju dovoljno znanja i snage i volje da se posvete nauci, važne su ovom društvu. I moraju biti ohrabrene”, kaže dr Vesna Todorčević.
MATEMATIČARKA KOJA JE PISALA
Prva žena u Evropi koja je postala univerzitetski profesor i prva koja je doktorirala matematiku, Sofija Kovaljevska, odrasla je u uglednoj porodici koja ju je podržavala, baš kao i prijatelji koji su posećivali kuću. “Često je čitala kurseve koji su se predavali na univerzitetu u Parizu, a sa 13 godina je sama izučavala analitičku geometriju i trigonometriju. Učitelji, koje je otac organizovao da joj drže časove, bili su zapanjeni njenom neverovatnom i fantastičnom intuicijom i radoznalošću, inteligencijom i samoukom kreativnošću”, kaže dr Todorčević i podseća nas na čuvenu priču da su zidovi dečje sobe Sofije Kovaljevske umesto tapetama bili prekriveni litografskim otiscima jednog matematičkog kursa koji je otac slušao, što je budilo njenu radoznalost.
“Bila je trinaestogodišnjakinja kada je njena starija sestra bila vrlo aktivna i pisala priče za tadašnji časopis Epoha koji je uređivao Dostojevski. Sofija je bila fascinirana i očarana njim, zaljubljena. On je dolazio, posećivao i vodio razgovore sa starijom sestrom Anjutom. Trudila se, izgarala i mislila kako da ga fascinira. Dostojevski baš nije voleo matematiku, ali je Sofija mnogo i čitala i pisala. Međutim, pisac je svoju ruku i srce ponudio starijoj sestri i Sofija nije dugo želela da govori sa njom, bila je jako razočarana iako je Anjuta odbila Dostojevskog. On ih je obe podržavao da budu progresivne mlade žene, da se obrazuju, podsticao ih i ohrabrivao”, kaže dr Todorčević.
U to vreme je u Rusiji bilo moderno pronaći fiktivnog muža jer su samo udate žene mogle da putuju po Evropi ukoliko nemaju dozvolu svog oca, koji je ipak bio protv toga da ćerke napuste Rusiju. Sofija se tako udaje za Vladimira Kovaljevskog i odlazi u Hajdelberg i da se školuje iako formalno nije mogla da se upiše na fakultet. Kako je dr Todorčević u Eureci ispričala, svaki profesor je imao pravo da odluči da li želi da joj dozvoli da sluša njegova predavanja. “Do tada je već u Sankt Peterburgu slušala razne kurseve tako da je bila izuzetnog matematičkog znanja pa su svi bili fascinirani i ubrzo se Haljdebergom pronela priča o njoj. Čak su i mame pokazivale svojoj deci “To je ta Sofija koja izuzetno dobro zna matematiku”. Tada je imala 20 godina.”, naglašava dr Todorčević.
Školovanje Sofija Kovaljevska nastavlja u Berlinu jer je želela da upozna matematičara Karla Vajerštrasa, koji joj je dao veoma teške probleme da reši, kako bi testirao njeno znanje. Kada se uverio u njenu originalnost, slavni matematičar je odlučio da joj drži časove. Za četiri godine učenja kod Vajerštrasa, Kovaljevska je objavila tri veoma značajna rada, od kojih je jedan bio o rotaciji krutog tela, problemu na kom je i kasnije radila. Za rad na ovom i na problemu Saturnovih prstenova, dobila je nagradu Francuske akademije nauka.
“Istakla bih dve stvari ključne za karakter Sofije Kovaljevske, koje su možda i odlika identiteta matematičara – unutrašnji mir i snaga duha da se suoči sa velikim problemima i poteškoćama posebno tog doba na koje je nailazila, neverovatna upornost da ne odustane”, kaže dr Vesna Todorčević i objašnjava da nakon dobijenog doktorata u Getingenu i brojnih pohvala, Sofija Kovaljevska ipak nije mogla da dobije posao u Rusiji. Tačnije, nuđeno joj je samo da radi kao nastavnica u osnovnoj ženskoj školi. Kod kuće je provela neko vreme udaljivši se od matematike, ali je kasnije ipak odlučila da joj se vrati za šta je dobila podršku svojih kolega, među kojima se posebno ističe švedski matematičar Mitag Lefler. Upravo zahvaljujući Lefleru dobila je poziciju da godinu dana neplaćeno drži predavanja na Stokhlomskom univerzitetu. “Posle toga i još nekoliko godina vrednog rada sa studentima Šveđani su shvatili koliko je ona važna, da je neprocenjivo njeno znanje koje je sa ljubavlju prenosila i da je univerzitet obogaćen njenim prisustvom, tako da je na kraju postala profesor”, objašnjava dr Todorčević.
Mada je od doba u kom je živela Sofija Kovaljevska prošlo dosta vremena i mnogi aspekti života žena su se u određenoj meri promenili i mada je ona bila poput putokaza mnogim devojkama da se posvete nauci, savremen svet u sebi i dalje krije brojne izazove za matematičarke. Tome u prilog ide i podatak da su tek 2014. i 2019. godine prvi put u istoriji žene dobile Fildsovu i Abelovu nagradu, koje mnogi nazivaju matematičkim pandanom Nobelu. “Žene koje imaju dovoljno znanja i snage i volje da se posvete nauci, važne su ovom društvu. I moraju biti ohrabrene”, zaključuje dr Vesna Todorčević.
*Razgovor je vođen u emisiji Eureka na Radio Aparatu 21. maja 2020. godine.
