Zaostavština Sime Lozanića

Krajem 2023. godine u Galeriji SANU postavljena je izložba “Sima Lozanić – Vitez srpske nauke” autorke Snežane Bojović. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa brojnim dostignućima jednog od prvih školovanih hemičara na ovim prostorima, a u 106. epizodi Eureke smo tim povodom razgovarali sa jednom od kustoskinja izložbe, Slađanom Savić sa Hemijskog fakutleta u Beogradu.

Sima Lozanić je rođen pre 177 godina. Ipak, njegove ideje i način na koji je pristupao nauci aktuelni su i danas. Šta je najaktuelnije?

Sima Lozanić je bio prvi rektor Beogradskog univerziteta. U svom govoru prilikom otvaranja Univerziteta istakao je koliko je važno da se fokusiramo više na prosvetu a manje na ratove. Mislim da je to i danas aktuelno kao i njegova poruka da bi Srbija mnogo bolje izgledala kada bi obrazovanje bilo na prvom mestu.

To su reči čoveka koji je imao nesreću da bude učesnik brojnih ratova.

Da, u to vreme nije bilo mngo hemičara a neke stvari tokom rata može da uradi samo hemičar. Morao je da se bavi i državnim tehničarskim radom, analizirao je lažni novac, rude…

Kako je tekao njegov razvojni put s obzirom da u Srbiji nije bilo prilike da se školuje za hemičara? Završio je prava, dobija stipendiju da uči pedagogiju, ali on ipak nalazi način da se bavi hemijom.

Sima Lozanić nakon što je dobio stipendiju da u inostranstvu izučava pedagogiju, ministru piše kako dobar pedagog mora da poznaje fiziku ili hemiju, odnosno predmet koji predaje. Zamislite kako se jedan student koji je poslat u inostranstvo sredstvima države da se školuje objašnjava sa ministrom šta treba da studira. Bavio se i pedagogijom, ali hemija mu je privukla veću pažnju. To je sakrivao sve dok mu nije objavljen prvi naučni rad na nemačkom. Tada je rekao ministru da se već neko vreme interesuje za hemiju koja, prema njegovom mišljenju, može doprineti uređenju države.

Ali, ipak je značajan njegov pedagoški rad…

Sima Lozanić je izdao nekoliko udžbenika oko kojih je bilo polemike jer je bila revolucionarna ideja da nastava hemije bude obavezno eksperimentalna. Nažalost, nismo mnogo odmakli od tog vremena iako je teško učiti hemiju bez eksperimenata. Lozanić se zalagao za unapređenje ne samo univerzitetske nastave, već i srednjoškolske.

Svakako nauka koju donosi u Srbiju bila je moderna i može se reći da je uspostavio hemiju kao naučnu disciplinu kod nas?

Njegov prethodnik Mihajlo Rašković, koji mu je predavao hemiju, bio je dobar hemičar ali je predavao po nekim danas zastarelim principima. Pošto je Rašković preminuo, Lozanić ga je nasledio ga u toj ulozi i nije imao drugi autoritet koji će ga sprečiti. Revolucionarno je bilo to što je doneo Periodni sistem elemenata. Prvi je u Srbiji a i šire koji to unosi u udžbenik. Revolucionaran je i način na organizuje organsku hemiju. Nekada su se organska jedinjenja organizovala prema poreklu ili kiselosti što je ograničavajuće.

Rukovodila si projektom “Digitalizacija predmeta iz zaostavštine Sima Lozanića”. Kakva su iskustva?

Za ovaj projekat Hemijski fakultet je aplicirao kod Ministarstva kulture. To je prvi projekat koji sam pisala i da sam rukovodilac. Rezultati projekta su fotografije odabranih predmeta iz zbirke i izrada meta podataka, odnosno lične karte svakog predmeta. Dostupno je za sve koji žele da istražuju rad Sime Lozanića. Sve je to rađeno u saradnji sa Audio-vizuelnim arhivom i centrom za digitalzaciju SANU koji ima dugogodišnju tradiciju digitlaziacije građe akademika.

Na izložbi nema mnogo podataka o životu Sime Lozanića. Zašto?

Nemamo sačuvano nešto lično. Nemamo razglednice, podatke kako je provodio praznike, sa kim se družio, ili nešto o njemu kao ličnosti. Neka hipoteza profesorke Bojović koja je autorka izložbe jeste da su ostali naučnici tog doba ostavili više svojih učenika koji su kasnije pisali o njima a kod Lozanića se to nije desilo. Jeste ga nasledio njegov sin ali nije pisao o ocu. Jedino možemo da saznamo posredno neke stvari. Kako je Mika Alasa posmatrao svog profesora, na primer.

Sima Lozanić se prvi bavio analizom vode u Beogradu?

Tada su bile samo javne česme u upotrebi. Nije bilo tekuće vode u kućama. On se zanimao za kvalitet vode. Došao je do zaključka da zbog otvorenih delova vodovoda voda u Beogradu nije zdrava, da dolazi do mešanja sa sredstvima za pranje. Podstakao vlasti da se unapredi vodovod.

A analizirao je i mineralne vode u banjama?

Zanimljive su te analize. Imao je hemijsku intuiciju da se izmeri temperatura vazduha, vode, da se obeleži sastav, gde je uzeto, kako. Vrlo je strogo pristupao radu. Sastav vode Vrnjci koji je on odredio isti je kao današnji. To je veoma značajno u kakvim uslovima dobija isti sastav kao mi danas.

Još jedna oblast kojom se bavio je poljoprivreda.

Težnje da se unapredi poljoprivrreda imao je već po završtetku Pravnog fakulteta kada taži stipendiju. Ceo život se trudio da hemiju integriše u poljoprivredu. Zalagao se da se naučno pristupi poljoprivredi, da se ispita na kom zemljištu treba kog đubriva i koliko za koju biljku da bi ona napredovala. To je radio početkom 20. veka koristeći čak i veštačka đubriva koja su prvi put masovno korišćena na našim prostorima nakon Drugog svetskog rata. Drugi tip njegovog zalaganja za poljoprivredu bilo je osnivanje Poljoprivrednog fakulteta. Trudio se da se organizuje fakultet, ali je nailazio na prepreke jer mnogi ljudi nisu bili za to. Treća stvar je neki vid popularizacije nauke, a tome u prilog idu tekstovi čiji naslovi koji nisu upućeni stručnjacima već javnosti.