- Jovana Nikolić
- February 6, 2025
- 12:37 pm
Kraj 2024. i početak 2025. godine obeležavaju protesti širom zemlje koje su pokrenuli studenti. Vremenom oni dobijaju podršku poljoprivrednika, prosvetnih radnika, advokata, dramskih i drugih umetnika, zdravstvenih radnika, srednjoškolaca i svih drugih građana, ali studenti su i dalje prepoznati kao najveća snaga i nada borbe za pravedno i bolje društvo. U toj borbi uz njih stoje profesori i drugi članovi akademske zajednice, ali i univerziteti, Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, uprave fakulteta i naučni instituti. Otkriće, kao portal usmeren ka nauci i obrazovanju, pokreće upravo među članovima akademske zajednice anketu o tome kako oni vide studentske blokade i proteste.
dr Branislava Gajić, docent, Klinički centar Vojvodine, Klinika za kožno-venerične bolesti
Studente podržavam kroz neposrednu komunikaciju, potpisivanjem svih vidova podrške, prisustvovanjem protestima, učestvovanjem u organizovanju obroka za studente i slično.
Studenti su deo akademske zajednice i ispunjenjem njihovih zahteva se dokazuje da se zajedničkom aktivnošću i solidarnošću može sprečiti da dalje favorizovanje nestručnih, poslušnih i bahatih pojedinaca dovede do urušavanja integriteta akademske zajednice i čitavog društva.
Osim prenošenja znanja, fakultet omogućava istraživački rad, učvršćivanje osećanja pripadnosti, profesionalne podrške i ličnog razvoja, kao i sticanje trajnih prijateljstava.
Pobunom studenata i profesora se artikulišu problemi i nezadovoljstvo većine stanovništva, a time se signalizira da aktuelno nemamo uređeno društvo niti odgovorne i funkcionalne institucije sistema.
Važno je ne ćutati i sinhronizovano sa ostalim društvenim zajednicama se otvoreno “boriti” za demokratska prava. Svako drugačije postupanje podrazumeva gubitak ličnog i profesionalnog integriteta.
Slađana Savić, asistent, Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Svakodnevno podržavamo studente tako što smo sa njima u 11:52 ispred Rektorata. Podržali smo njihovu većinsku odluku da nemamo nastavu. Spremamo hranu zajedno i prisustvujemo akcijama. Na Hemijskom fakultetu radim pet godina, ali nikada nisam videla ovaj nivo jedinstva. Vrlo sam ponosna na studentkinje i studente.
U svojim zahtevima studenti upućuju na problem. Nije izuzetan podvig tražiti da se zakon sprovede i da institucije rade svoj posao. Ipak, ja ne mogu drugačije da mislim o studentima – oni jesu izuzetni.
Žele kvalitetno obrazovanje, žele da im bude dobro tu gde žive. Ove vrednosti su ključne i za obrazovanje i za razvoj nauke koji treba da se zasniva na jednakim mogućnostima, etici, kritičkom razmišljanju i kreativnosti.
Nije prijatno pobuniti se i doživeti sve ovo što naše studentkinje i studenti sada doživljavaju. Ali, kada vide da nisu sami, mislim da se osećaju jače. Zajednička borba i organizacija blokadnog života pokazuju visok stepen organizacije koji ne zavisi samo od jedne osobe.
Za moj trenutni optimizam i veru da nam može biti dobro, odgovorni su jedino studenti.
