- Admin
- April 1, 2026
- 12:43 pm
Frizeri u borbi protiv klimatskih promena
Frizeri širom Velike Britanije postali su veoma uticajni ljudi u borbi protiv klimatskih promena, pokazuje novo istraživanje koje su naučnici iz nekoliko naučnih ustanova objavili u časopisu Humanities & Social Sciences Communications.
Kako autori rada navode, frizeri su uticajni u svakodnevnim razgovorima i uspešno podstiču ljude da preispitaju koliko su njihove navike održive. Oni su ljudi sa kojima gradimo poverenje mesecima ili godinama.
Frizerski saloni su mesta na kojima se klijenti osećaju opušteno i otvoreno za nove ideje, naglašavaju autori koji su sproveli intervjue sa 30 vlasnika frizerskih salona o interakciji sa klijentima koja se tiče klimatskih promena i održivosti.
Jedan od ključnih zaključaka je da poverenje stvara uticaj. Zanimljivo je da su gotovo svi vlasnici salona rekli da se tu vode razgovori o ekološkim temama i to tako što se počne o detaljima vezanim za negu kose, a zatim se prelazi na održiv izbor proizvoda, upotrebu plastike, potrošnju energije…
Oko 73 odsto posetilaca fizerskih salona u ovoj anketi je reklo da će verovatno promeniti svoje navike nege kose nakon razgovora u salonu.
Pronađen najstariji pećinski crtež
Tim istraživača iz Indonezije i Australije objavio je u časopisu Nature radu kome tvrde da su pronašli najstariji pečinski crtež do sada.
Otisak ruke pronađen je u krečnjačkim pećinama na jugoistoku indonežanskog ostrva Sulavesi i star je oko 67.8000 godina. Međutim, okružen je dosta mlađim radovima.
Isti tim je u indonežanskim pećinama otkrio pećinsku umetnost 2024. godine, ali novootkriveno delo potiče iz dalje prošlosti.
Istraživanje pokazuje da su ljudi u istoj pećini nastavili da ostavljaju svoje “umetničke” tragove najmanje 35.000 godina.
Autori rada napominju da je moguće da su ljudi koji su ostavili ovaj trag bili deo šire populacije koja se proširila regionom i stigla do Australije.
Koliko su demokratski sistremi u antici bili česti?
Mada je demokratija reč grčkog porekla (demos-narod i kratein-vladati), izgleda da je bila rasprostranjenija nego što se pretpostavljalo.
Američki istraživači su u časopisu Science Advances objavili rad u kom su ispitali 41 slučaj iz 31 političke jedinice širom Evrope, Severne Amerike i Azije tokom 1000 godina.
Demokratske sisteme u antici, kako tvrde autori ovog rada, nisu određivali veličina stanovništva ili geografija i nisu vezana isključivo za Grčku i Rim već su mnoga društva širom sveta u prošlosti razvila načine da ograniče moć vladara i daju glas običnim ljudima.
U istraživanju su posmatrali dve ključne osobine vladavine: stepen u kom je moć skoncentrisana u jednoj osobi ili instituciji i da li većina građana ima pristup moći da učestvuje u nekim aspektima upravljanja.
Napravili su indeks autokratije kako bi svako od posmatranih društava smestili na određenu tačku duž spektra koji pokazuje da su i demokratija i autokratija bile široko rasprostranjene u antičkom svetu.
Jedan od zaključaka je da su društva sa inkluzivnijim političkim sistemima imala niži nivo ekonomske nejadnakosti.
“Kada u urbanim područjima postoje široki otvoreni prostori ili građevine u kojima ljudi mogu da se okupljaju i razmenjuju mišljenje, ta društva imaju tendenciju da budu demokratska”, tvrde autori ovog rada.
Sa druge strane, piramide ili urbani planovi u kojima svi putevi vode ka vladarevoj rezidenciji kao i društva sa vrlo malo prosotora na kojima ljudi mogu da se okupljaju i slobodno koriste, ukazuju da je tu verovatno vladala autokratija. Ipak, u teškim uslovima, na različitim teritorijama različtii narodi su uspeli da stvore inkluzivna društva, optimsitičan je zaključak ovog rada.
